Три изазова за Вучића

Србија је пред историјском одлуком - потчињавање НАТО-у или независност, а председник Александар Вучић покушава да корача танком линијом између, оценио је српско-амерички историчар и политиколог Срђа Трифковић у ауторском тексту за швајцарски недељник "Велтвохе".

Како је истакао већина "мајстора" спољне политике познатих у историји служили су великим силама, али је потребно много вештине и такта да се постигне државничко умеће Ришељеа, Метерниха или Бизмарка, у чему помаже ако имате на располагању алате велике, моћне државе.

Трифковић је нагласио и да су лидери малих и слабих земаља суочени са много тежим тестом способности, посебно када се суочавају са бројним изазовима на више фронтова, а да је проналажење праве равнотеже између својих циљева и средстава, као и оптимално распоређивање ограничених ресурса мале земље међу различитим приоритетима  тест способности правог државника.

Његова достигнућа често остају мање позната, јер последице његових поступака имају ограничен значај за остатак света.

Како каже у 20. веку му на памет падају примери Ирца Емона Де Валера и Португалца Антонија Салазара, а да је дирљивији пример данас председник Србије Александар Вучић, који се суочава са три међусобно повезана и истовремена изазова.

Нормализација односа са Приштином

"Први је да Запад тражи од Вучића да нормализује односе са Приштином. Ово је јасан еуфемизам за признање независности јужне покрајине Србије, која је од 1999. године под окупацијом Натоа и која је једнострано прогласила независност 2008. године. Правни став Србије је укорењен у Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, коју три западне силе са правом вета дозвољавају да се трајно примењује", рекао је Трифковић.

У исто време, истиче, они су намерно прекршили та правила, док су их Кина и Русија стриктно поштовале.

"Како је Вучић често истицао, врхунац је лицемерја Запада да се суверенитет и територијални интегритет Украјине посматра као неприкосновени, док се напушта суверенитет и територијални интегритет Србије", рекао је Трифковић.

Ревизија Дејтонског споразума

Као други изазов он истиче позив Запада Вучићу да прихвати ревизију Дејтонског споразума, који је од 1995. године осигурао мир у Босни и Херцеговини, а пакет мера које је предложио незаконито именовани "високи представник" Кристијан Шмит из Немачке би дефакто значио уништење Републике Српске.

"Таква присилна унитаризација у корист муслимана дестабилизовала би Босну и Херцеговину и регион и вратила ситуацију на почетак, односно избијање рата 1992. године", рекао је Трифковић.

Санкције Русији

Као трећи изазов Трифковић издваја то што Запад очекује да се Вучић придружи санкцијама ЕУ против Русије, иако је пут Србије ка интеграцији потпуно заустављен, а земља би претрпела огромне ненадокнадиве губитке уколико би таква одлука била донета.

Због тога је, сматра он отпор неопходан.

"По све три тачке постоји изузетан степен сагласности међу Србима да је отпор не само могућ већ и апсолутно неопходан. Чак су и прозападне странке, које су на децембарским парламентарним изборима добиле нешто више од 20 одсто гласова, резервисаније по питању свог правог става", наводи Трифковић.

Трифковић подсећа на речи истакнутог београдског аналитичара, да је очигледна спремност "Старе Европе" да науди себи како би нанела штету Русији, што би могло да се сматра погрешном, а ипак рационалном ако би се заснивала на јасној стратегији за повољан исход рата у Украјини - али да таква стратегија не постоји, што је Србима добро познато.

"Александар Вучић то наравно види. Стога нерадо попусти под притиском Запада у овој касној фази и уведе санкције Русији. Све док Нато одбија чак и да размотри дипломатско решење сукоба, он нема подстицај да то чини. Не постоји Западни пакет који помаже Србији да надокнади своје губитке, али само захтев да се придружи и издржи последице које са собом носе", рекао је Трифковић.

Додаје да би то могло да се можда објасни у хобсовском смислу, док је рат ишао лоше по Русију, што данас очигледно више није случај.

"Бивши највиши саветник Пентагона и пензионисани пуковник америчке војске Даглас Мекгрегор је у више наврата понудио мрачну процену изгледа Запада у Украјини. Мекгрегор, високи званичник у време бившег председника Доналда Трампа, више пута је говорио да је готово све готово", сматра он.

Истовремено свет се суочава са новом поделом - на једној страни су НАТО и његова четири партнера у азијско-пацифичком региону (Аустралија, Јапан, Нови Зеланд, Јужна Кореја) што чини око осмине светске популације и скоро половина њене привреде, а на другој страни они који одбијају хегемонистички поредак, практично остатак човечанства.

"Да ствар буде гора, нови глобални НАТО је, као и његов претходник у Варшавском пакту, идеолошки ригидан и не толерише неслагање. Оно што НАТО у свом стратешком концепту описује као изазов 'нашим интересима, безбедности и вредностима' сада такође укључује отпор читавом низу пробуђених догми, укључујући трансродност и култ ЛГБТК писма", рекао је Трифковић.

Истиче да су Вашингтон и Брисел такође све одлучнији да свако неприхватање њихових понуда виде као изазов.

"Ипак, евентуално чланство у ЕУ, заједно са војном неутралношћу, остаје стратешки циљ владе. Често двосмислена спољнополитичка начела председника Вучића одражавају његову жељу да иде по финој, уској линији када се бави блоковима моћи. Ова политика је у складу са ставом већине Срба", навео је он.