Новобеоградски блок као инспирација

Панчево – За свој 40. самостални и други наступ пред панчевачком публиком, уметница Мила Гвардиол, представља се циклусом полиптиха, атипичног формата, једном сведеном причом, обједињеном поставком „Архитектонске варијације” у Галерији „Милорад Бата Михаиловић”. Мила Гвардиол је уметница минимализма, пречишћене форме, а свој уметнички опус заснива на геометрији. Из ње, објашњава, црпи елементе њој интригантне и фасцинирајуће, било да је то неки фрагмент или цела грађевина – она их транспонује у слику, а форму коју посматра, не види као архитектуру, него као објекат, што на свој начин, фрагментално, дели и цепа на елементе.

Од прве фазе „Репетиције”, преко серија слика „Раскршће”, коју је излагала у Панчеву, и серије слика „Кво вадис” до актуелне, у којој, како напомиње, ништа не пита и ништа не тражи од посматрача. На делу је игра архитектонских варијација, којима преставља свој блок, огољен и без детаља, где ипак проналази лепоту.

– Ја сам дете Новог Београда. Тамо имамо те неке велике грађевине, које су малтене све исте. Оне долазе из старе градње брутализма и соцреализма, где је грађевина скроз ишчишћена, бетонска, има прозоре и нешто што се иза њих дешава, што је неки хабитат човека, али мене не занима та унутрашњост. Не занима ме да ли ту нико живи, већ желим да то транспонујем у структуру, у објекат. Ја то преводим на своје дивљење тим грађевинама и од њих правим елементе који су ова форма што је видимо, а она је рашчлањена на три односа: светлост, сенка и позадина – каже за „Политику” Мила Гвадрдиол, чија је геометрија сведених новобеоградских блокова врло специфична и по оцени др Мионе Марте Марковић, припада геометријској апстракцији. Уметница је изградила свој ликовни језик црпећи га из архитектуре, али се у њеном делу може наћи веза с природом, односно са објектима који нас окружују.

– Она на сведен начин понавља исти елемент, детаљ са грађевине, неки пут га варира из различитих перспектива и увек је то поглед од доле, из жабље перспективе. Иако је ова изложба нетипична, јер она иначе ради велике формате, овде видимо мали и средњи формат, који без обзира на своју форму, има неку монументалност и грандиозност, не због објекта који представља, него због техничке изведбе и њеног изражаја. Њене зграде се, ипак, не везују само за блок из ког полази, већ то може бити било која зграда и било који амбијент што у себи има неку геометрију, јер она геометрију види у у свему – објашњава др Миона Марта Марковић стваралаштво Миле Гвардиол, која је дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду на Одсеку зидно сликарство, а докторирала на Интердисциплинарним студијима Универзитета уметности у Београду на Одсеку за дигиталну уметност.

Мила Гвардиол је чланица УЛУС-а и УЛУПУДС-а и запослена је у звању ванредног професора и декана на Факултету за дигиталну продукцију у Сремској Каменици. За собом има 39 самосталних и око 300 групних наступа, као и низ учешћа на ликовним колонијама и фестивалима дигиталне уметности. Награђивана је за свој уметнички рад.

У галерији „Милорад Бата Михаиловић”, отвореној за стални дијалог и не само о актуелној изложби која траје још данас, овога пута остварена је јединствена пракса комуникације са публиком – преко књиге утисака.