Оснива се национални центар за сајбер-безбедност

Крагујевац – Будући национални центар за сајбер-безбедност биће формиран у Крагујевцу и радиће у оквиру Државног дата центра, открива ректор Универзитета у Крагујевцу Ненад Филиповић, који је у разговору за „Политику” апеловао на државу да реши проблеме финансирања високог школства у Србији.

– Универзитет у Крагујевцу покренуо је кратки програм обуке за сајбер-стручњаке, на који се до сада пријавило 25 кандидата. Реч је о једносеместралном програму који могу да упишу и средњошколци. За оне који успешно заврше обуку обезбеђена је пракса у компанијама које се баве сајбер-безбедношћу. Обучени стручњаци биће ангажовани у националном центру за сајбер-безбедност, који ће радити у оквиру постојећег Државног дата центра у Крагујевцу – објашњава ректор Филиповић.

У разговору за наш лист, Филиповић је указао и на низ нелогичности у финансирању високог школства у Србији, између осталог и на застарели начин обрачуна плата факултетских професора.

– Имамо већи коефицијент, с обзиром на звања и титуле, али основица зараде факултетских професора је нижа од оне коју имају наставници у средњим и основним школама. Тражимо само да се та основица изједначи, ништа више. Тим поводом су реаговали сви државни универзитети, с тим да је наш предлог био можда најобухватнији – наводи Филиповић, подсећајући да је овај проблем настао још пре десетак година.

Универзитет у Крагујевцу има 12 факултета, око 20. 000 студената и 1. 500 професора. Њих 15 је високо котирано на престижној Станфорд листи која бележи учинак појединачних научника, а Крагујевачки универзитет је већ годинама присутан на Шангајској листи 500 најбољих универзитета у свету, захваљујући професорима медицине и математике.

Сјајни резултати Крагујевачког универзитета на међународном плану, према оцени ректора Филиповића, нису адекватно вредновани у националним оквирима.

– Држава данас има мноштво фондова и програма преко којих финансира пројекте, више него икада пре, али ми се чини да се средства не расподељују по заслугама. Од око 500 пројеката у последњих пет година, Крагујевачки универзитет је добио средства за свега 30. И Универзитет у Нишу није боље прошао, пошто су Београд и Нови Сад покупили скоро све. Неће бити да наши професори не умеју да предложе научно утемељен и атрактиван пројекат. По учешћу у међународним пројектима, имајући у виду број истраживача, Крагујевачки универзитет је најбољи у Србији. Можда би овај проблем могао да се реши као у Грчкој, где постоји географски принцип финансирања високог школства, тако да ниједна регија није ускраћена. Да није тако, сав новац би завршио у Солуну и Атини – предочава ректор Филиповић.

Према речима нашег саговорника, многи факултети у нашој земљи имају проблем и са основним материјалним трошковима, јер често не могу да плате ни комуналне рачуне.

– Или ће држава да обезбеди довољно новца за те трошкове, или ћемо сви морати да се окренемо сарадњи са привредом. Факултетима медицине и инжењерских наука у Крагујевцу то није проблем, али шта да радимо са филолозима и педагозима чији се рад не може баш тако лако комерцијализовати. Неки факултети уопште немају самофинансирајуће студенте, а поставља се и питање ко ће на Природно-математичком факултету да замени професоре информатике који одлазе у пензију. Студенти информатике нису заинтересовани за академску каријеру, јер много више могу да зараде у приватном сектору – наводи Филиповић.

Делимично решење ових проблема ректор Крагујевачког универзитета види у сарадњи наших научнообразовних установа са европским, америчким, али и кинеским фондовима који располажу огромним средствима.