Дан кад је топлана уништена у буктињи

Било је ведро тог 4. априла 1999. године када су се око 4.30 часова затресли земља и небо изнад највеће српске топлане „Нови Београд”. Разорни НАТО пројектили погодили су резервоаре са мазутом. У том нападу бомбе нису уништиле само објекте топлане, већ су угасиле и живот педесеттрогодишњег радника Слободана Тришића. Он је погинуо док је обављао свој редовни посао и бринуо о систему који је у случају потребе требало да гаси пожаре. Био је један од 70 радника који су ту ноћ, док је трајала грејна сезона, дежурали, каже његов колега Горан Смиљанић, тада инжењер за хитне интервенције машинског одржавања.

– Прошло је 25 година од тада, али се ја и даље сећам свега. Не заборављам ту зору. Памтим да сам око четири сата изашао из бараке где је одељење за хитне интервенције, да мало предахнем. У нашој близини има доста фазана и прво што сам чуо била је дивљач која се узнемирила као да предосећа нешто, као да предосећа зло. А зло је дошло брзо – присећа се Смиљанић, сада извршни директор снабдевања топлотном енергијом у „Београдским електранама”.

После пада прве бомбе уследило је њих још пет, шест. Оне су погодиле све резервоаре за гориво, а неколико гелера од тих бомби ударило је у погонску зграду.

– Од детонације попуцала су стакла и тло подрхтавало. За само неколико секунди топлана се претворила у буктињу. Изгледало је као да небо гори. И све је било пуно тог страшног црног дима. У нашу бараку ударили су делови бомби величине телефонске слушалице. Нас неколико који смо седели на клупи испред бараке попадали смо на земљу иако смо били удаљени око 200 метара од резервоара. Те огромне детонације осетили су и житељи Блока 70 – сведочи Смиљанић.

Бомбе које су пале на топлану бачене су са изузетном прецизношћу. Осим што су разрушиле резервоаре за гориво, уништиле су и систем за гашење пожара. Резервоари, чији је лим дебљине 12 милиметара, а појединачни габарит 40.000 тона, после тих експлозија били су згужвани као да су од папира. Шест резервоара и систем за гашење постали су безоблична маса метала. Топлана је производила и струју у то време па је погођено и то постројење за комбиновано генерисање електричне и топлотне енергије.

– У нападу је, нажалост, погинуо колега Слободан Тришић, који се налазио у близини реке Саве. Био је поред система за активно гашење пожара резервоара који је погођен. Слободан је био директна жртва бомбардовања. За његову смрт сазнали смо тек касније јер се од ватре том систему није могло ни прићи. У том хаосу који је трајао око пет минута, а нама се чинило као вечност, није било теже повређених колега – прича Смиљанић.

Он наглашава да су високи димњаци топлане били видљиви и да су имали сигурносне лампе, које морају да имају сви високи објекти.

Било је јасно да је ово цивилни објекат, намењен за грејање Београђана, без икаквих војних обележја и те врсте стратешког значаја. Зашто је овај објекат био мета, нама никад неће бити јасно, али онима који су то урадили највероватније хоће.

Када је напад прошао, сећа се он, крај једног од срушених резервоара угледао је пословођу топлане Милоша Димитријевића како плаче као киша.

– Пришао сам му и питао га да му те сузе нису од оног дима и испарења. Рекао ми је: „Нису. Плачем због топлане. У њој сам радио од оснивања, од 1964. Од ње сам створио дом, основао породицу. А сад ми је уништише.” Те његове речи и дан-данас ми одзвањају у ушима – истиче Смиљанић.

НАТО бомбе су тог 4. априла усмртиле Слободана Тришића, али оставиле и далекосежне последице на раднике који су били у топлани у тренутку разарања. Велики број запослених касније је имао здравствене проблеме онколошке природе, каже Смиљанић, а неки од њих нису успели ни пензију да дочекају.

Комеморативни скуп испред обележја страдалом раднику

Јавно комунално предузеће „Београдске електране” обележиће данас у 12 часова 25 година од погибије Слободана Тришића. Венце ће испред обележја погинулом раднику у кругу топлане „Нови Београд” на Савском насипу положити Никола Никодијевић, члан Привременог органа града, руководство предузећа, запослени и чланови Тришићеве породице.

Топлана – „Нови Београд” погођена је 4. априла у 4 сата и 26 минута, у време најинтензивнијег НАТО бомбардовања Србије и Београда. Гађана је са више пројектила, уништени су складишни капацитети за течна горива, црпна станица, део виталних постројења, оба претакалишта и бензинска пумпа, а велика материјална штета нанета је свим објектима.