Петар С. Јовановић, ратник и академик

Године 1893. у селу Добрачи, недалеко од Крагујевца, родио се Петар С. Јовановић. После основне школе, коју је завршио у селу Рамаћа и гимназије у Крагујевцу, уписао се на студије географије Универзитета у Београду. Време студија Петра С. Јовановића било је страдалачко и ратничко, јер су се тада одвијала два балканска рата и Први светски рат. Због немилих ратних година, студије је прекидао 1912–1913. и 1914–1918. Као студент је мобилисан за потребе одбране земље, над којом се надвио Велики рат. После краће војничке обуке, унапређен је у чин каплара и послат на ратиште као појачање Првој армији у Колубарској бици, која се од 16. новембра до 15. децембра 1914. године водила између аустроугарске и српске војске. Петар С. Јовановић, тада још увек студент, био је један од 1.300 каплара, младих ратника потеклих са универзитета, онаквих каквих у свету, до тада, ни касније, није било. На ратишту је најпре био подофицир, који је због заслуга унапређен у официра. Када се српска војска, са делом нашег становништва, почела повлачити преко Косова, Метохије и Албаније, према Грчкој, Петар С. Јовановић је био међу њима, подносећи све тешкоће зиме и тешко проходних терена. Касније је доспео на Солунски фронт и на разним положајима и дужностима у војсци остао две године.

По завршетку Првог светског рата вратио се у Београд и наставио антропогеографска истраживања Сокобањске котлине. Под менторством Јована Цвијића, дипломирао је 1920. и докторирао 1922. године. Као асистент радио је у Географском заводу Филозофског факултета у Београду. На Цвијићеву иницијативу, извесно време провео је у Скопљу, где је на Филозофском факултету организовао студије географије, основао географско друштво, истраживао географске облике, појаве и процесе у Македонији, уређивао научни часопис, држао предавања и био на челу спортског соколског покрета. Годину дана је био градоначелник Скопља. На Универзитету у Скопљу биран је за доцента (1922), ванредног професора (1925) и редовног професора (1932).

По повратку у Београд, кад је радио у Географском заводу, ишао је на терен, објављивао научне радове, реферисао на Конгресу словенских географа и етнографа, школовао неколико даровитих геоморфолога, повремено се усавршавао  у Фиренци, Риму и Паризу. Студентима географије предавао је физичку географију и геоморфологију, за коју је написао уџбеник Основи геоморфологије, који се и данас цени. Интересантно је и да је полазницима Дипломатско-новинарске школе у Београду предавао Економску географију.

Као ученик и сарадник Јована Цвијића, поред осталог, бавио се проблемима абразионог рељефа Шумадије и исправио ранија Цвијићева схватања о висини језерских површи у овом делу наше земље.

Због научног доприноса савременој географији, посебно геоморфологији, али и другим дисциплинама, Петар С. Јовановић је биран за потпредседника Српског географског друштва и уредника његовог „Гласника”. За ванредног члана Српске академије наука изабран је 2. марта 1946, а за редовног 18. марта 1948. године. Генерални секретар наше највише научне установе био је од 1948. до 1957. Биран је за члана Извршног савета Академије наука, председника Академијског савета Југославије, Географске уније за Југославију, секретара Секције за географију Унеска и Националног комитета географске уније за Југославију. Јасно се истицао као сарадник научних издања академије. Учествовао је у раду Савета Етнографског института Академије наука. При Академији наука у Београду основао је Географски институт, који и данас постоји и ради. У институту је уредио 13 свезака „Гласника” и 13 књига из серије Посебна издања. Препознатљив као изврстан организатор који се није штедео, био је, поред осталог, и члан управе Коларчевог народног универзитета, почасни члан Чехословачког географског друштва и члан међународне експертске комисије на Конференцији министара иностраних послова која је одржана у Лондону 1945. године и у Паризу 1946. године.

Ратник и академик Петар С. Јовановић представљен је у неколико енциклопедија. Године 2013. Центар за научно-истраживачки рад Српске академије наука и уметности и Универзитет у Крагујевцу посветили су му научни скуп. Изложени реферати одштампани су у књизи „Петар С. Јовановић, истраживач у географији, прегалац у друштву”.

Увек добронамеран са студентима и колегама, многима је остао у трајном сећању. Петар С. Јовановић изненада је преминуо 15. новембра 1957. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Стеван М. Станковић,

Београд