Нуклеарке доприносе енергетској сигурности

Председник Александар Вучић изјавио је јуче на ванредној седници владе да ће Србија до 2050. године трошити четири пута више електричне енергије него данас и да је једини начин да се тај проблем реши – изградња нуклеарних електрана. Вучић је рекао да ће то бити једна од важних тема о којој ће разговарати у Француској на предстојећем сусрету са председником те земље Емануелом Макроном. „Француска је највећа европска нуклеарна енергетска сила. Она 70 одсто струје добије из нуклеарне енергије. Они су спасени што се тога тиче. Желим само да знате да ћемо ми до 2050. године четири пута више електричне енергије да трошимо него данас. Ми никакву шансу немамо. Шта год радили, како год радили, никакву шансу немамо, уколико брзо не кренемо у решавање тог проблема. А решавање тог проблема је једино могуће изградњом великих и малих нуклеарки”, рекао је Вучић.

Овим се наставило са актуелизацијом теме о нуклеарној енергији у нашој земљи на чију градњу деценијама постоји мораторијум, а све у циљу да се Србији дугорочно обезбеди довољно струје, а нуклеарне електране су, између осталих, те које пружају енергетску сигурност.

Др Слободан Ружић, дипл. инж. електротехнике, саветник предузећa за енергетску ефикасност, инжењеринг и консалтинг „Енерџи сејвинг груп”, и један од бивших помоћника министра енергетике каже за „Политику” да би се Србији обезбедила базна енергија и енергетска сигурност након 2050. године, треба планирати да 2035. године почну припреме за изградњу нуклеарне електране инсталиране снаге око 3.000 мегавата. Због могућности постепене замене последњих термо-агрегата који ће тада још бити у погону, било би добро да та нуклеарна електрана има шест реактора. сваки снаге од 500 мегавата. На тај начин би била обезбеђена базна енергија у електроенергетском систему Србије и након 2050. године. Требало би планирати да прва два од ових шест агрегата уђу у погон до краја 2050. године, следећа два 2055. године, а последња два 2060.

Са истом динамиком треба планирати и излазак из погона преосталих термо агрегата – ТЕНТ Б1 и Б2 до краја 2051. године, термоелектрана „Костолац Б1 и Б2” до краја 2056. године и на крају „Костолац Б3” (који ове године треба коначно да буде пуштен у погон) и ТЕНТ Б3 (који сада не постоји, али који нам је преко потребан и који треба што пре изградити) до краја 2061. године.

– Тиме би наша енергетска транзиција била завршена, мање-више у складу са европским зеленим договором, а уз претходну изградњу око 2.200 мегавата у ветроелектранама, 2.000 у соларним електранама и 1.000 у реверзибилним хидроелектранама са енергетском запремином акумулационих базена од 550 гигават-сати наша енергетска безбедност била би осигурана све до краја овог века – истиче Ружић.

Проблеми се, додаје, у енергетском сектору не решавају данас за сутра.

– Овде треба нагласити да је полемика која се сада води о врсти нуклеарних реактора излишна. Истина је да је технологија малих модуларних нуклеарних реактора још увек нова и недовољно потврђена у пракси. Истина је и да енергетску сигурност сопствене земље не треба стављати на коцку брзоплетим одлукама о коришћењу технологија које још нису комерцијално потврђене, тим пре што се у случају нуклеарних електрана ради и о еколошкој сигурности и општој безбедности становништва. Поуке Чернобиља и Фукушиме не смеју се сметнути са ума. Међутим, ни одлуку о изградњи нуклеарне електране, а камоли о врсти реактора, Србија не треба да донесе одмах зато што је разумно узети у обзир да у наредних 10–15 година може доћи до неких великих технолошких скокова – закључује др Ружић.

Увести нуклеарну енергетику на факултете

Оно што треба одмах да урадимо јесте укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана и увођење нуклеарне енергетике у факултетску наставу. Ако након три и по деценије паузе више немамо професоре који ову научнотехничку област могу компетентно да предају, треба их довести из Француске, Русије, Америке или са било ког другог краја света. ЕПС треба да понуди стипендије студентима који одаберу нуклеарну енергетику као један од предмета на факултету. На тај начин бисмо отклонили врло негативне последице својевременог избацивања нуклеарне енергетике из наставе и спремно бисмо дочекали тренутак када се одлука буде морала донети. Ако буде неопходно градити нуклеарне електране, што је у овом тренутку највероватније, Србија би имала енергетичаре који могу компетентно да процене да ли је боље користити мале модуларне нуклеарне реакторе или треба градити мањи број класичних нуклеарних реактора великих снага, истиче наш саговорник.