Цене злата обарају рекорде

Унца злата (31,1 грам) достигла је јуче на светским берзама најновију рекордну вредност од 2.304,09 америчких долара, обарајући од почетка априла, сваки дан заредом, претходну баснословну цену овог племенитог метала. Овај постојани и скоковити раст цене злата, од давнина последњег прибежишта (богатих и скромних) инвеститора у смутним временима, изазива нелагоду на берзама због бројних неизвесности које наговештава.

„У глобалној арени исувише је непознаница од којих инвеститори желе да се заштите: неизвесни исходи бројних избора, потенцијалне ескалације конфликата на разним странама, могуће нове банкарске кризе... све то подстиче нове апетите за златом”, наводи лондонски „Фајненшал тајмс”.

Ако је тако, берзанским посматрачима намеће се најмање једно питање: знају ли у спекулативним хеџ-фондовима, или бројним централним банкама широм света нешто више од осталих о глобалним приликама? Тако нешто можда би се могло закључити погледом на дискретни узлет цене злата последњих седмица, и истовремено све израженију институционалну јагму за златним полугама. Наиме, прошлог децембра унца злата достигла је ондашњу рекордну цену од 2.195 америчких долара, да би од средине фебруара раст цене тог метала попримио још жустрији темпо. Тако је у понедељак унца злата у лондонском Ситију у једном тренутку достигла вредност од 2.265,49 долара. А јуче је на берзама већ отворена кладионица да ли би ускоро могла да поскупи на 2.315,44 долара, можда чак и 2.336,62 или 2.359,28 долара?

У међувремену, централне банке света у фебруару су, девети месец заредом, наставиле да увећавају своје златне резерве, истина скоковитим темпом, известио је Светски савет за злато. Према том извору, централне банке су у јануару пазариле 45 тона злата, а следећег месеца „само” 19 тона. Тако су, на годишњем нивоу, у прва два месеца 2024. купиле 43 одсто мање него у истом периоду лане, али истовремено и четири пута више него почетком 2022.

Било како било, апетити низа централних банака, предвођених Народном банком Кине, која је у фебруару додала 12 тона овог племенитог метала својим резервама, нису једини окидач најновијег узлета берзанских вредности злата.

„Велика потражња приметна је у Азији, посебно у Кини, као и солидна заинтересованост централних банака. Међу факторима који сада подстичу раст цене злата још су израженији геополитички фактори, као и очекивања у вези са смањењем каматних стопа централних банака”, јучерашња је процена на берзи у Сингапуру коју преноси Ројтерс.

У том светлу, наговештај Џерома Пауела, председника америчких Федералних резерви, да би вероватно било прикладно почети снижавање базичних каматних стопа (тј. трошкова задуживања) „у неком тренутку током ове године” подстакао је јучерашњи узлет цене злата. Смањење трошкова задуживања на тржишту највеће светске економије требало би да сигнализира даље снажење привреде САД. Берзански посматрачи давали су јуче 59 одсто шанси да Федералне резерве већ у јуну почну снижавање каматних стопа у САД, које са помном пажњом прати остатак света. Ипак, колика је инфлација данас у Америци и какве су тамо прилике на тржишту рада? Ови показатељи – кључни у дебати о каматним стопама, за коју по оцени Пауела „има доста времена” – биће јаснији већ данас.

У светлу толико бројних неизвесности, колико је реално да се цена злата ускоро „обруши”? На берзама тим поводом нису оптимисти.

„Знатнији пад цене злата данас делује неизвесно, у свету геополитичких ризика који проистичу из дуготрајног рата Русије и Украјине и све бројнијих сукоба на Блиском истоку. У међувремену, вредност америчког долара наставила је ове седмице, трећи дан заредом, да пада с највишег нивоа, који је достигла 14. фебруара, услед неизвесности у вези са смањењем каматних стопа Федералних резерви. Све то могло би да буде даљи подстицај текућој цени злата и ’брана’ за ограничавање њеног евентуалног пада”, процена је глобалне берзанске аналитике „Еф-Екс стрит”, са седиштем у Барселони.