Због ратова скаче цена нафте

Затворен Ормуски пролаз? Балистички напад с територије Ирана на Израел? Здружени оружани удар Ирана и либанског Хезболаха на неку од амбасада Израела широм света? Или нешто четврто? Светским нафтним берзама завладала је јуче паника због неизвесности у вези с начином „освете” коју је у понедељак, након бомбардовања дипломатског комплекса Ирана у Дамаску, најавио врховни верски вођа Ирана ајатолах Али Хамнеи, а јуче у Техерану потврдио Зијад ел Нахала, генерални секретар Исламског џихадистичког покрета.

Пошто је ЦИА Израелу најавила иранску одмазду, то је довело до затварања 28 израелских амбасада широм света, гласина о отварању ратних склоништа у Тел Авиву, обустављања викенд-одсуства војника, ометања глобалних сателитских веза над подручјем Газе... Иранска претња одмаздом пресудно је јуче утицала и на то да на берзама у Азији барел „брента” достигне цену од 91,21 амерички долар, а лаке тексаске нафте чак 86,99 долара.

Иницијални окидач најновијег раста цене барела изнад 90 долара ипак је била вест да су Уједињени Арапски Емирати прекинули дипломатске односе с Тел Авивом након „велике грешке” Израелских одбрамбених снага у Гази, када су усмртиле седам страних хуманитараца. Да ли би та одлука званичног Абу Дабија могла да има утицаја на друге чланице ОПЕК-а, неизвесно је.

Иран је трећи највећи произвођач нафте у саставу ОПЕК-а, „на капији” Ормуског пролаза из правца Персијског залива и Индијског океана. И раније, у напетим надгорњавањима с Израелом и САД, Иран је повремено претио да би могао да затвори Ормуски пролаз, којим ка светском тржишту путује око 21 милион барела нафте дневно, односно око 21 одсто укупне светске потрошње на дневном нивоу (подаци из 2022).

На нафтним берзама увелико су свесни да би било који прекид транспорта овог енергента том трасом могао да остави бројне глобалне ценовне последице. „Рачуница” се компликује уколико се оствари јучерашња најава израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа да би у случају балистичког напада с иранског тла уследио „снажан одговор”.

Након одлуке ОПЕК-а плус да неће ускоро повећати производњу нафте, на светским берзама увелико рачунају да глобално тржиште од јесени чека дефицит нафте, а с тим највероватније и још виша цена овог стратешког енергента. Тим поводом јуче су поново отворене кладионице да би барел нафте и пре краја године могао да кошта 100 америчких долара.

Ову нелагоду не подстиче само неизвесност око даљег развоја напетости на Блиском и Средњем Истоку. Наиме, цена барела порасла је јуче изнад 90 долара и због вести да је најновији десант украјинских дронова на руске рафинерије стотинама километара од државне међе оштетио око 15 одсто капацитета тих инсталација за прераду црног злата. Нижи производни обрт руских рафинерија подиже вероватноћу мањег извоза, односно скорог дефицита бројних тражених нафтних деривата на глобалном тржишту.

С друге стране, зебњу берзи да нафте – пред сезону годишњих одмора на северној хемисфери и пословног циклуса на јесен – можда неће бити довољно, подстиче и још неизвесна одлука Вашингтона о даљој судбини санкција против Венецуеле, иначе једног од оснивача ОПЕК-а. Наиме, најновија рунда санкција САД против латиноамеричке државе чијој нафти су прилагођене америчке рафинерије у Мексичком заливу истиче 18. априла. Ако Вашингтон не продужи те казнене мере (које се односе на политичке изборе и реформе) производња нафте у Венецуели могла би да порасте на више од милион барела дневно (или 1,12 милиона до краја 2025). Ако америчке санкције остану на снази, производња Венецуеле остала би на око 890.000 барела дневно.

Америка, тренутно водећи светски извозник и потрошач нафте, наставља са политиком осујећивања иранског (као и руског) извоза црног злата. Вашингтон је тако у четвртак увео санкције против танкерског превозника „Оушенлинк маритајмер ДМЦЦ”, са седиштем у Уједињеним Арапским Емиратима, и његових 13 бродова због „илегалног претовара око милион барела иранске нафте”, наводи се у саопштењу америчког Министарства финансија.

Растући геополитички ризици развејавају наду да би нафта ускоро можда могла да појефтини, а с тиме расте баук да озбиљна инфлација куца на врата.