Пред мојим очима су гинули људи

Специјално за „Политику”
„Могу вам рећи да на мом видеу на ’Јутјубу’ нико из Таџикистана није написао ниједан коментар типа ’то сте и заслужили’, ’тако са вама треба’ и слично подржавајући терористе, али зато јесте много људи из Украјине”, прича за „Политику” Кирил Смољанинов, фотограф кога је група „Пикник” унајмила да прати њен наступ 22. марта у „Крокус сити холу”.

Уместо концерта, Смољанинов је те кобне ноћи у холу снимио сам почетак масакра. У његовом снимку у трајању од око 90 секунди који је поставио на „Јутјуб” види се терориста који пуца, а потом се чују рафали док Смољанинов покретним степеницама бежи у заклон.

„Прве моменте напада сам снимио. Био је то тренутак шока, а касније, кад сам се прибрао, схватио сам да морам да бежим. Знате, глупо је да се камером супротстављате аутомату”, каже Смољанинов и додаје: „Пред мојим очима су гинули људи. Убијен је мој колега фотограф, он се сакрио иза стуба и није пошао за мном. То су људи које сам познавао, с којима сам радио и увек ћу их се сећати.”

Кирил Смољанинов не верује да иза покоља стоје Исламска држава и грађани Таџикистана.

„Код нас у Москви живи много Таџика и практично сви су лојални грађани. Не бих рекао да иза напада стоји Исламска држава, већ пре да је то повезано са Специјалном војном операцијом. То што су они покушали да побегну у Украјину преко Брјанске области јасно говори да су наручиоци одатле, а пуке извршиоце је увек лако наћи”, сматра наш саговорник.

Смољанинов негира неке тврдње да је полицији требало много времена да се појави на лицу места.

„И када сам напустио улаз где је почео масакр наставио сам да снимам, све док је моја камера имала батерије. У таквој ситуацији сви можда очекујемо да се снаге реда моментално створе после првог пуцња, али ипак расуђујмо трезвено. ’Крокус’ се налази на МКАД (кружни ауто-пут око Москве), односно не у самој Москви, већ у Подмосковљу. Да се до њега дође потребно је време. После неких 15–20 минута тамо су већ стигле прве полицијске снаге, што је јасно забележено на мојој камери и телефону”, категоричан је овај фотограф.

Као још један од аргумената да иза покоља у „Крокусу” не стоји лудаци и фанатици, већ добро организована група повезана с Украјином, наводи се да је овај трагични чин имао свој продужетак. У руској јавности се прича да су у наредних неколико дана у кол-центре са специјалних, сакривених бројева стигле хиљаде упозорења о бомбама постављеним у школама, болницама, тржним центрима и слично. Сматра се да је циљ био да се Русија потпуно паралише и да у земљи завладају хаос и нетрпељивост према муслиманској мањини с Кавказа и из централне Азије. Корак даље од јавности отишли су водећи људи безбедносног апарата, шеф Федералне службе безбедности Александар Бортников и његов претходник на тој функцији и већ 15 година секретар руског Савета безбедности Николај Патрушев, који за покољ у „Крокусу” оптужују не само Украјину, већ и њене покровитеље са Запада.

Конкретне доказе за своје тврдње ни Патрушев ни Бортников до сада нису представили јавности. Међутим, уколико икада с њима изађу јавно, то ће повлачити и конкретну реакцију, не можда рат са Западом, али барем преиспитивање дипломатских односа.

Амерички дневник „Вашингтон пост” десет дана након покоља у московској концертној дворани објавио је да су тајне службе САД две недеље пре напада упозориле Русију да би управо овај објекат, уз московску синагогу, могао да буде потенцијална мета терориста. На ове написе реаговала је Марија Захарова, која је истакла да су се у Москви већ „навикли да Американци с једне стране лансирају неистине у информативном пространству, а да потом сами негирају сопствене изјаве” и додала да званичнике САД „заиста моли да доставе конкретан фактографски материјал, када су и коме пренели поменуте информације”.

Дан после терористичког напада руски председник Владимир Путин оптужио је САД, које су заједно с Великом Британијом 7. марта позвале своје грађане да напусте Москву услед опасности од тероризма на масовним манифестацијама, да никакве информације нису доставиле званичној Москви. У свом обраћању подсетио је да су руске тајне службе пре 11 година у више наврата упозоравале надлежне службе САД о томе да су браћа Царнајев, Џохар и Тамерлан, амерички држављани чеченског порекла рођени у СССР-у, екстремисти који спремају нападе. Америчке службе су у почетку игнорисале ова упозорења. Како тврди Путин, реаговали су тек након трећег упозорења, рекавши да су поменути „њихови држављани њихова унутрашња ствар”. Недуго након овог одговора Царнајеви су на Бостонском маратону извршили терористички напад у којем је погинуло троје људи, а рањене су 282 особе.

Кремљ, дакле, тврди да није од Вашингтона добио никакве информације о припреми напада у „Крокусу”, или на некој другој локацији. Да ли је то саопштено неким другим каналом који је то пропустио да пренесе државном врху, сада може да одговори званични Вашингтон, којем је Захарова вратила лоптицу.

„Као резултат рада с приведеним терористима, проучавања техничких уређаја одузетих од њих и анализе информација о финансијским трансакцијама, добијени су докази о њиховој повезаности с украјинским националистима”, стоји у прошлонедељном званичном саопштењу Истражног комитета Руске Федерације.

Није прецизирано да ли се синтагма „украјински националисти” односи на неку аутономну екстремистичку групу из суседне државе, или се, пак, мисли на званични Кијев, за који руски медији и државни органи од почетка рата користе баш ову формулацију. Перцепција да иза покоља у „Крокусу” стоји Украјина превладава и код већине руских грађана, укључујући и оне који су те кобне ноћи 22. марта чудом извукли живу главу из запаљене концертне сале, у којој су терористи пуцали на све што се миче, док су рањене усмртили ножем.