Pred mojim očima su ginuli ljudi

Specijalno za „Politiku”
„Mogu vam reći da na mom videu na ’Jutjubu’ niko iz Tadžikistana nije napisao nijedan komentar tipa ’to ste i zaslužili’, ’tako sa vama treba’ i slično podržavajući teroriste, ali zato jeste mnogo ljudi iz Ukrajine”, priča za „Politiku” Kiril Smoljaninov, fotograf koga je grupa „Piknik” unajmila da prati njen nastup 22. marta u „Krokus siti holu”.

Umesto koncerta, Smoljaninov je te kobne noći u holu snimio sam početak masakra. U njegovom snimku u trajanju od oko 90 sekundi koji je postavio na „Jutjub” vidi se terorista koji puca, a potom se čuju rafali dok Smoljaninov pokretnim stepenicama beži u zaklon.

„Prve momente napada sam snimio. Bio je to trenutak šoka, a kasnije, kad sam se pribrao, shvatio sam da moram da bežim. Znate, glupo je da se kamerom suprotstavljate automatu”, kaže Smoljaninov i dodaje: „Pred mojim očima su ginuli ljudi. Ubijen je moj kolega fotograf, on se sakrio iza stuba i nije pošao za mnom. To su ljudi koje sam poznavao, s kojima sam radio i uvek ću ih se sećati.”

Kiril Smoljaninov ne veruje da iza pokolja stoje Islamska država i građani Tadžikistana.

„Kod nas u Moskvi živi mnogo Tadžika i praktično svi su lojalni građani. Ne bih rekao da iza napada stoji Islamska država, već pre da je to povezano sa Specijalnom vojnom operacijom. To što su oni pokušali da pobegnu u Ukrajinu preko Brjanske oblasti jasno govori da su naručioci odatle, a puke izvršioce je uvek lako naći”, smatra naš sagovornik.

Smoljaninov negira neke tvrdnje da je policiji trebalo mnogo vremena da se pojavi na licu mesta.

„I kada sam napustio ulaz gde je počeo masakr nastavio sam da snimam, sve dok je moja kamera imala baterije. U takvoj situaciji svi možda očekujemo da se snage reda momentalno stvore posle prvog pucnja, ali ipak rasuđujmo trezveno. ’Krokus’ se nalazi na MKAD (kružni auto-put oko Moskve), odnosno ne u samoj Moskvi, već u Podmoskovlju. Da se do njega dođe potrebno je vreme. Posle nekih 15–20 minuta tamo su već stigle prve policijske snage, što je jasno zabeleženo na mojoj kameri i telefonu”, kategoričan je ovaj fotograf.

Kao još jedan od argumenata da iza pokolja u „Krokusu” ne stoji ludaci i fanatici, već dobro organizovana grupa povezana s Ukrajinom, navodi se da je ovaj tragični čin imao svoj produžetak. U ruskoj javnosti se priča da su u narednih nekoliko dana u kol-centre sa specijalnih, sakrivenih brojeva stigle hiljade upozorenja o bombama postavljenim u školama, bolnicama, tržnim centrima i slično. Smatra se da je cilj bio da se Rusija potpuno parališe i da u zemlji zavladaju haos i netrpeljivost prema muslimanskoj manjini s Kavkaza i iz centralne Azije. Korak dalje od javnosti otišli su vodeći ljudi bezbednosnog aparata, šef Federalne službe bezbednosti Aleksandar Bortnikov i njegov prethodnik na toj funkciji i već 15 godina sekretar ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev, koji za pokolj u „Krokusu” optužuju ne samo Ukrajinu, već i njene pokrovitelje sa Zapada.

Konkretne dokaze za svoje tvrdnje ni Patrušev ni Bortnikov do sada nisu predstavili javnosti. Međutim, ukoliko ikada s njima izađu javno, to će povlačiti i konkretnu reakciju, ne možda rat sa Zapadom, ali barem preispitivanje diplomatskih odnosa.

Američki dnevnik „Vašington post” deset dana nakon pokolja u moskovskoj koncertnoj dvorani objavio je da su tajne službe SAD dve nedelje pre napada upozorile Rusiju da bi upravo ovaj objekat, uz moskovsku sinagogu, mogao da bude potencijalna meta terorista. Na ove napise reagovala je Marija Zaharova, koja je istakla da su se u Moskvi već „navikli da Amerikanci s jedne strane lansiraju neistine u informativnom prostranstvu, a da potom sami negiraju sopstvene izjave” i dodala da zvaničnike SAD „zaista moli da dostave konkretan faktografski materijal, kada su i kome preneli pomenute informacije”.

Dan posle terorističkog napada ruski predsednik Vladimir Putin optužio je SAD, koje su zajedno s Velikom Britanijom 7. marta pozvale svoje građane da napuste Moskvu usled opasnosti od terorizma na masovnim manifestacijama, da nikakve informacije nisu dostavile zvaničnoj Moskvi. U svom obraćanju podsetio je da su ruske tajne službe pre 11 godina u više navrata upozoravale nadležne službe SAD o tome da su braća Carnajev, Džohar i Tamerlan, američki državljani čečenskog porekla rođeni u SSSR-u, ekstremisti koji spremaju napade. Američke službe su u početku ignorisale ova upozorenja. Kako tvrdi Putin, reagovali su tek nakon trećeg upozorenja, rekavši da su pomenuti „njihovi državljani njihova unutrašnja stvar”. Nedugo nakon ovog odgovora Carnajevi su na Bostonskom maratonu izvršili teroristički napad u kojem je poginulo troje ljudi, a ranjene su 282 osobe.

Kremlj, dakle, tvrdi da nije od Vašingtona dobio nikakve informacije o pripremi napada u „Krokusu”, ili na nekoj drugoj lokaciji. Da li je to saopšteno nekim drugim kanalom koji je to propustio da prenese državnom vrhu, sada može da odgovori zvanični Vašington, kojem je Zaharova vratila lopticu.

„Kao rezultat rada s privedenim teroristima, proučavanja tehničkih uređaja oduzetih od njih i analize informacija o finansijskim transakcijama, dobijeni su dokazi o njihovoj povezanosti s ukrajinskim nacionalistima”, stoji u prošlonedeljnom zvaničnom saopštenju Istražnog komiteta Ruske Federacije.

Nije precizirano da li se sintagma „ukrajinski nacionalisti” odnosi na neku autonomnu ekstremističku grupu iz susedne države, ili se, pak, misli na zvanični Kijev, za koji ruski mediji i državni organi od početka rata koriste baš ovu formulaciju. Percepcija da iza pokolja u „Krokusu” stoji Ukrajina prevladava i kod većine ruskih građana, uključujući i one koji su te kobne noći 22. marta čudom izvukli živu glavu iz zapaljene koncertne sale, u kojoj su teroristi pucali na sve što se miče, dok su ranjene usmrtili nožem.