Највише цене статус и моћ

Пет основних фактора одређују ставове и животни стил двадесетогодишњака – за више од четвртину њих најважнији су статус и моћ у друштву, који се постижу кроз атрактиван изглед, скупу гардеробу и добру зараду. Ово су показали резултати националног истраживања о животним и здравственим навикама двадестогодишњака које је спровела платформа „Здраво двадесете”. И док је мушкарцима важније да имају пуно пријатеља и скупу гардеробу, жене више вреднују повезаност и бригу за друге, слободно време, подршку пријатеља и блискост са породицом, као и позитиван и оптимистичан поглед на живот.

За петину младих важни су лични развој и нова искуства, који чине да се осећају аутентичним и креативним, а исти проценат испитаника, који махом чине мушкарци из руралних подручја, истиче важност уживања без компромиса, у тренутку и са пуно пријатеља.

Такође, свакој петој младој особи важни су традиција, одговорност према породици, заједници и држави, али и скромност и умереност, а веома им је стало да држе до вере и верских обичаја. Вера, љубав и нада су важне животне вредности за петину младих, а пре свега за жене које кроз живот води љубав према људима и стварима које воле да раде. Оне су слободније, али истовремено одговорније и брижније, док се код мушкараца издваја важност вере у Бога и посвећеност цркви и религији. Младима у свакодневном животу највише недостаје квалитетан сан, здравија исхрана, чешћи одласци у природу и баланс између посла и слободног времена, а више од 65 одсто њих каже да је у последњих годину дана увело извесне промене у свој живот како би водили здравији начин живота.

Иако млади спадају у најздравију популацију, резултати истраживања су показали да 78 одсто испитаника, узраста од 19 до 30 година, има неки ситнији здравствени проблем – најчешћи су то замор, прехлада, гојазност, проблеми са кичмом и главобоља. Истраживање које је обављено на узорку од 602 испитаника из читаве Србије показало је да од 470 младих који признају да имају неки проблем са здрављем, скоро половина пријављује умор, четвртина има мигрену, петина се жали на слаб имуни систем, а свака седма девојка има гинеколошке и(ли) хормоналне проблеме. Осим тога, 15 одсто младих има проблем са штитном жлездом, анемична је свака осма млада особа, инсулинску резистенцију има десет одсто њих, а хипертензију и(ли) дијабетес осам процената испитаника. Посебно забрињава податак да скоро четвртина младих наводи да има депресију или анксиозност, а припаднице лепшег пола су те које чешће пријављују ове психичке проблеме. Осим тога, девојке више пате и од умора, слабог имунитета, проблема са хормонима и инсулинске резистенције. Озбиљније здравствене проблеме, као што су карцином и проблем са крвним судовима наводи три одсто младих.

„Циљна група овог истраживања били су млади узраста од 19 до 25 година, као и популација од 26 до 30 година. Млађу групу испитаника углавном чине студенти који још увек живе са родитељима, док су у старијој групи углавном они који су завршили процес формалног образовања и живе у родитељском стану или са партнером. Истражујући здравствене навике младих, дошли смо до закључка да се мало више од половине њих редовно или често бави спортом, док се сваки пети испитаник углавном или уопште не бави рекреацијом. Иако половина младих (не) пуши, алкохол конзумира чак 70 одсто њих. Према сопственом признању, половина младих у потпуности или углавном води рачуна о исхрани, воће и поврће конзумира две трећине испитаника, а петина њих углавном или у потпуности не једе месо. Свака пета млада особа користи лекове за анксиозност (и)ли депресију, а када има неки психички проблем, половина се за помоћ најчешће обраћа психологу, психијатру или психотерапеуту, трећина тражи савет пријатеља или користи технике самопомоћи, док се свака четврта млада особа за помоћ не обраћа никоме. На питање колико често одлазите на систематски преглед, трећина је одговорила једном годишње, 17 одсто не иде на систематске прегледе уопште, док четвртина иде само кад мора, најчешће због посла или факултета”, истичу аутори овог истраживања, које је реализовано под покровитељством компаније „Галеника”.

Они истичу да су прва асоцијација младих на здравље и здрав живот – спорт и физичка активност, здрава исхрана, а једним од „отрова” савременог начина живота сматрају и прековремени рад. Свега 53 одсто младих не ради прековремено, односно на послу проводи до осам сати дневно, а баланс између посла и слободног времена углавном или у потпуности остварило је нешто мало преко половине испитаника.