Српске банде тргују људима, кокаином, оружјем и возилима

Српске банде убрајају се међу најопасније криминалне организације у Европи. Специјализоване су за трговину кокаином и марихуаном, кријумчарење миграната, трговину људима у циљу сексуалне експлоатације, шверц оружја и крађе возила.

У извештају који је у петак објавио Европол, на територији Европске уније чак 821 криминална група нашла се на списку оних чије се деловање сматра посебно опасним за државе чланице. Процењено је да те групе имају више од 25.000 чланова 112 националности.

Европол оцењује да је трговина дрогом највећа опасност од деловања ових група, а одмах затим су и разне врсте превара, имовински криминал, кријумчарење миграната и трговина људима. Нарко-бизнис је кључна активност половине свих најопаснијих криминалних мрежа. Више од трећине банди бави се само прометом наркотика, док се нешто више од 50 одсто бави и другим врстама криминала.

Већина мафијашких организација има домет који се протеже изван ЕУ, посебно на земље у комшилуку, али и на знатно удаљеније локације. Док је две трећине криминалних група мултинационално, једну трећину чине чланови из само једне државе. Међународне криминалне групе често су састављене од чланова из суседних држава или од оних које имају многобројну дијаспору.

Мреже са члановима из само једне земље чине углавном држављани ЕУ. Јака кохезија заснована на националности обележје је неких од најопаснијих организација. Оне строго контролишу своје операције и фокусирају се на један криминални посао. Вође тих банди често су у близини места деловања, али неретко воде свој бизнис са удаљених и безбедних локација. Процена Европола је да око шест одсто вођа свих најопаснијих европских криминалних група живи ван територије ЕУ како би избегли домашај закона. Има и много познатих примера да су вође криминалних организација настављале да руководе својим организацијама из затвора.

Зараду од криминала неки кланови убацују у легалне токове док неки за то ангажују друге, „специјализоване” групе. Тако настају партнерства заснована на међусобним крими-услугама.

Постоје групе које делују по ангажовању, тј. обављају незаконито послове за друге организације које их унајме за одређене услуге. Углавном је реч о прању новца, претњама или убиствима. Европол истиче у свом извештају пораст уличних сукоба и насиља у готово свим државама и оцењује да ове врсте криминала наносе највише штете свим слојевима друштва и утичу негативно на животе милиона становника Европе. Ипак, не мање опасним сматра се и криминал који не подразумева насиље.

Застрашивање је основни модел по коме функционише 68 одсто свих криминалних мрежа, а насиљу, посебно оном екстремном, по правилу прибегавају групе које се баве трговином дрогом. Неке банде специјализоване су управо за такве „услуге” које пружају другим групама. Најопаснији кланови ангажују веома младе особе из најугроженијих слојева становништва, често малолетнике, које злостављају и приморавају да за њих обављају разне криминалне послове.

У делу извештаја који се бави најзаступљенијим националностима чланова опасних европских криминалних банди Европол набраја Албанију, Белгију, Француску, Немачку, Италију, Холандију, Пољску, Шпанију, Турску и Украјину.

На дугом списку многобројних криминалних банди, указује се да балканске групе везује заједничка култура, језик и историја и да се окупљају често око српских држављана. У тим клановима чести су и албански, босански, црногорски, словеначки и хрватски чланови, али има и Холанђана, Белгијанаца, Немаца и Турака. Баве се углавном продајом кокаина и марихуане, а у мањој мери тргују и хероином и синтетичким дрогама.

Европол наводи и да су албанске криминалне групе често једнонационалне, а чак и када нису једнонационалне Албанац је често вођа међународне групе или је више од половине чланова из те државе. Ове банде активне су у великом броју држава ЕУ.

Неколико различитих криминалних мрежа састављених од чланова пореклом из бивших југословенских република укључене су у трговину дрогом из Јужне Америке у посебно великим размерама. Јавности су добро познати кланови као што су „шкаљарски” и „кавачки”, затим група Дарка Шарића, као и још неколико других банди о којима су медији извештавали, као и многобројне заплене више тона кокаина, углавном у европским лукама.

У извештају Европола истиче се да чланови тих група имају јако добре везе у државама Јужне Америке, где користе могућност да корупцијом обезбеде несметан бизнис у лукама и бродарским компанијама.

Трговина људима најужа је специјалност за 55 пријављених криминалних мрежа. Од тога је 18 група оријентисано само на организовану проституцију, док је 13 као свој бизнис изабрало радну експлоатацију. Пет мрежа бави се другим облицима трговине људима. Као државе које су највише погођене модерним робовласништвом Европол издваја Француску и Немачку, а међу криминалцима који се тиме баве су Срби, уз Бугаре, Румуне и Украјинце.

Криминалне мреже активне у трговини људима за радну експлоатацију углавном делују у Немачкој, Холандији, Пољској и Украјини. Овим обликом трговине људима највише се баве Грузини, а ту су држављани Румуније, Русије, Украјине и Узбекистана. Радна експлоатација најчешће се одвија у ресторанима, грађевинарству и пољопривреди.

Оружје са Балкана

Пет најопаснијих криминалних мрежа бави се искључиво изнудама и рекетирањем, а Европол саопштава да потичу са Кипра, из Француске, Италије и Шведске. Других пет банди бави се само трговином оружјем.

Европол као посебан проблем по безбедност грађана истиче доступност оружја на црном тржишту. Према доступним обавештајним подацима, већина илегалног оружја потиче са западног Балкана. Наоружање се често саставља од делова који су легално набављени и потом склопљени са нелегалним компонентама.

Истраге откривају да је приватно оружје коришћено у многим ватреним обрачунима у ЕУ. Заплењене су и веће количине фалсификованог оружја, а верује се да се производи ван ЕУ, често у Турској. Претње коју представља 3Д штампано оружје и делови оружја су у порасту, али Европол сматра да се криминалне мреже и даље највише ослањају на право оружје, као и на групе специјализоване за ту врсту криминала, које често потичу са Балкана.

Корупција олакшава нелегалан бизнис

Корупција је, према извештају Европола, начин на који функционише 71 одсто криминалних мрежа, јер на тај начин отклањају препреке за свој нелегалан бизнис. То је начин да се олакшају све криминалне активности. Корупцијом могу да се прибаве важне информације, да се ометају истраге и судски поступци.

Корумпирани појединци често су чланови криминалних група, а излаз из те мреже често је немогућ због претњи насиљем. Европол наводи да многе особе које су за новац учиниле услугу некој банди остају чланови криминалних мрежа управо због уцена.

Еколошки криминал

Четири криминалне мреже, према извештају Европола, специјализоване су за кривична дела против животне средине.

Реч је о нелегалној трговини и одлагању више врста отпада, од којих је неки посебно опасан. Неке од најчешћих врста супстанци које се незаконито одлажу су хемијски, пластични и грађевински отпад, затим отпад од електронске и електричне опреме, возила на крају животног века, ауто-делови и отпадни метал. Поред тога, 12 мрежа се бави еколошким криминалом као делом својих ширих активности, углавном уз трговину дрогом.

Три групе су учествовале у злочинима против дивљих животиња као јединој криминалној делатности којом се баве. Мреже укључене у злочине над дивљим животињама уочене су у Француској, Португалији и Шпанији, а Европол као пример наводи трговину јегуљама. Чланови тих група углавном су кинески, француски и шпански држављани.