Хиспаноамеричке књижевнице померају границе

Књига „Бунтовнице с разлогом” представља избор приповедака најбољих хиспаноамеричких књижевница 21. века, збирку су приредили Бранко Анђић и Ксенија Билбија, a објавила је Лагуна.

Реч је о списатељицама 21. века, иконокластичним бунтовницама које померају границе новог писма. „Не иду на сигурно и освајају читаоце нокаутом, а не на поене. Не подлежу ни памфлетској политизацији ни политичкој коректности нити чарима ангажоване књижевности. Оне су слободне жене, и по темама и по стилу, а нарочито по својој поетици која осваја читаоце широм света. Њихов космополитизам је суштински а не монденски. Свет је за њих као марамица, можда чак и танана танга, али увек комотна отаџбина”, каже издавач.

„Бунтовнице с разлогом су противотров интелектуалној инерцији и патријархалној рецепцији свеколике хиспаноамеричке књижевности”, каже поводом изласка књиге Бранко Анђић. „То је бунтовнички крик нове осећајности списатељица 21. века, углавном генерације X и миленијалне. Оне користе нови, равноправнији положај жене у савременом друштву да искораче напред из засићења мушке визије света и уметности најбоље оличене у делима протагониста лхиспаноамеричког ’бума’ и њихових епигона, данас у очитој декаденцији.”

Бранко Анђић сматра да најбоља дела данашње хиспаноамеричке књижевности пишу углавном жене, стварајући тако „бенг”, феномен који на почетку 21. века смењује чувени, али остарели „бум”.

 „Док је ’бум’’ средином 20. века одјекнуо као громка експлозија, ’’бенг’ представља експлозију са рађањем новог квалитета. ’Бенг’ отвара нову страницу хиспаноамеричке књижевности са новим квалитетима у тематском (рушење табуа), језичком и структуралном погледу. Ова књига је водич читаоцима кроз нову, сложенију хиспаноамеричку литературу, каталог нових форми, а уједно пример разноликости те литературе, богатства и нове осећајности. ’Бунтовнице с разлогом’ нису уступак маркетиншкој помодности такозваног женског писма, већ, не правећи уступке, управо њена супротност: то је низ пробраних дела која искључиво уметничким квалитетом и креативношћу надмашују ограничавајућу идеју родног такмичења (мачизам – феминизам), писаних са женског гледишта које је коначно добило равноправно право гласа са мушким”, сматра Бранко Анђић.

Ксенија Билбија даје седам добрих разлога за читање „Бунтовница”:

„Прво: свака од ових прича отвара путеве маште. Друго: свака од ове 23 списатељице из 12 латиноамеричких земаља хвата и обелодањује неки невиђени тренутак живота. Распон њихових годишта је 1969–1990. Треће: Ове приче не проповедају ништа него дочаравају нешто. Четврто: ’бенг’ бунтовнице имају сензибилитет који књижевност 20. века није красио. Пето: како страна наших ’бенг’ бунтовница показује, оне су у стању да одувају димну завесу и открију нам до сада невиђене призоре, како нас самих, тако и околног света. Засмејаће нас, расплакаће нас, зашкиљићемо очима, мало их можда протрљати и зачудити се, али ћемо знати да нисмо проћердали време. Шесто: ’бенг’ бунтовнице не прећуткују, нису стрпљиве ни толерантне као њихове мајке. И седмо: ’бенг’ бунтовнице узимају своје тело у своје руке и од пламичка праве ломачу. Мало се огреју, ту и тамо нешто спале, и добро се проводе. Не плаше се. Живе живот и описују га из прве руке”, каже Ксенија Билбија.