Ципи Ливни није успела

Према извештајима агенција
Тел Авив – Председник Израела Шимон Перес јуче је званично објавио превремене парламентарне изборе, пошто је у консултацијама са са свим странкама утврдио да нема друге опције.

Кнесет сада по закону има на располагању три недеље за распуштање и да утврди датум гласања, вероватно у јануару или фебруару, што је годину и по раније него што је планирано.

Политичке партије се убрзано припремају за кампању и опрезно тумаче резултате анкетапрема којима ће највећи добитник превремених избора бити Бенјамин Нетанијаху, вођа највеће опозиционе странке Ликуд, а највећи губитник лабуристи, коалициони партнер Кадиме у садашњој влади.

Мандатар за састав нове владе Ципи Ливни обавестила је у недељу председника Шимона Переса да не може да обави дужност која јој је поверена 22. септембра, дан пошто је премијер Ехуд Олмерт поднео оставку, суочен с оптужбама за корупцију, а четири дана након што је она победила на изборима за новог лидера владајуће Кадиме.

Избори су оцењени су као велики ударац за израелско-палестински мировни процес. Извори блиски умереном палестинском вођи Махмуду Абасу рекли су „Џерузалем посту” да је он забринут да ће потез Ливнијеве нанети штету мировном процесу, као и да ће евентуална победа Нетанијахуа значити „смрт” тог процеса.

Најновија испитивања јавног мњења, објављена јуче ујутро, показују да би Кадима, када избори сада били одржани, освојила 29 од 120 места у Кнесету, колико је добила и 2006. Опозициони конзервативни Ликуд знатно би побољшао своју позицију – уместо досадашњих 12 освојио би само три места мање од Кадиме (26), странке коју је Аријел Шарон основао пре три године одвојивши се од Ликуда.

Вођа лабуриста и министар одбране Ехуд Барак занемарио је резултате истраживања, по којима би његова странка „пала” са 19 на само 11 места у Кнесету.

Додатну бригу је изазвала финансијска рачуница да ће у време глобалне финансијске кризе, која није заобишла ни израелску економију, ови, пети избори од средине деведесетих, коштати 500 милиона долара. Осим тога, сам дан избора биће национални празник који ће коштати економију и послодавце између 280.000 и 400.000 долара.

Занимљиво је да ће њихова укупна цена на крају можда бити већа него буџет којим би се подмирили захтеви којима је ултрарелигиозни Шас условљавао улазак у владу Ливнијеве.

Она је, међутим, одбранила своју одлуку о враћању мандата речима да није у питању био новац, већ одлучност да „не прода Јерусалим за шаку шекела”. 

Други неприхватљив услов био је да се статус Јерусалима скине с дневног реда преговора с Палестинцима. То би, по њој, значило крај преговора, политичку блокаду и насиље у целом региону.

Ливнијева је била на путу да постане друга жена премијер у историји Израела, после Голде Меир.

Њени сарадници затражиће да технички премијер Ехуд Олмерт буде проглашен привремено неспособним, што би Ливнијевој омогућило да га замени на месту вршиоца дужности премијера до избора и да у изборну трку уђе из премијерског кабинета.

Међутим, чак и ако Ливнијева буде победник, неизвесно је да ли ће моћи да формира владу посвећену мировном споразуму, јер ће у евентуалној коалицији морати да мири различите идеологије и уске страначке изазове, а таква влада не би могла да одговори на изазове доношења историјских одлука, оцењују аналитичари.

Од укупно 120 мандата у парламенту, коалиција деснице са религијским партијама имала би једнак број места као коалиција Кадиме са партијама левице, уз подршку арапских делегата.

Сама Кадима је подељена на присталице Ливнијеве и Шаула Мофаза, који јој је био ривал на страначким изборима. Претпоставља се да ће у изборној кампањи Ливнијева тражити од бирача да јој омогуће да настави преговоре са Палестинцима које је предводила.

Нетанијаху, оштар критичар преговора са Палестинцима, најавио је да ће се залагати за владу националног јединства која би одговорила изазовима с којима се земља суочава, док ће Баракови лабуристи тежити истовременом помирењу са Палестинцима, Сиријом и Либаном.