Много пара за Сару

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 27. октобра – „Чист сексизам”, коментар је људи из штаба републиканског кандидата за америчког председника Џона Мекејна (72) на учестале примедбе ривала и јавности упућене његовој, потпредседничкој, партнерки Сари Пејлин (44). Хоће рећи– она је „узета на зуб” само зато што је једина жена у завршном изборном дербију.

Да је мушкарац нико се не би жацнуо због одеће набављене у ексклузивном бутику (што се пребацује Сари), каже републикански консултант Вилијам Ф.Б. О’Рајли. Би итекако, реплицира коментаторка „Њујорк тајмса” Морин Дауд, наводећи да је штампа критиковала „екстраваганцију” и Била Клинтона и донедавног демократског председничког претендента Џона Едвардса. „Сексизам би се испољио ако би се Пејлинова третирала различито, или деликатније, од мушкараца”, сматра.

Овако или онако, тек Сарин ванредни имиџ је постао више од узгредности, нека врста заједничког именитеља изборних чарки, текуће финансијске кризе и друштвеног преиспитивања опште. О њој више говори оно што облачи него што она каже, а то докле је догурала више говори о стању нације него о њој лично, уопштавају проблем „зли језици”.

Од почетка се стартовало оштро– с њом, и на њу. Мекејн је и најближе згрануо кад је њу, мало познату гувернерку Аљаске, уздигао изнад низа страначких „гиганата” и одабрао је за своју десну руку, али је он тврдио да је баш она „симбол просечног Американца из малог места”, особа која ће „претумбати рутину Вашингтона”, оличење „посвећености породичним и националним потребама”. Противници су је одмах оквалификовали као „неквалификовану за високу државну функцију”, што су и поједини републиканци навели као један од важних разлога за прелазак у редове подржавалаца демократског председничког кандидата Барака Обаме (47).

Својим наступима Сара је додала „уље на ватру”. Прво у ТВ интервјуима, где је је причала „као да није чула питање”. Па да је спољнополитичко искуство стицала тако што се „са Аљаске може да види Русија”. И најзад” гардеробом.

Испоставило се да је партија у њено одевно појачање уложила 150.000 долара. За куповине у врло скупим радњама, попут „Сакс фифт авени” и „Ниман Маркус”, као и друге врсте дотеривања које јој, рекло би се, нису биле неопходне, јер су још приметни разлози који су је, као студенткињу, узнели до трофеја „Миш” њене вароши, на Аљасци.„Кинђурење” је распламсало и другачије, а јаче, страсти од оних с којима се рачунало. Јер – начињено је на рачун изборних донатора, који такав цех нису имали у виду, а и у време кад масе Американаца једва састављају крај с крајем. И кад Мекејнова кампања пропагира „Џоа Водоинсталатера” као симбол „обичног грађанина, малог предузетника– предодређеног да буде жртва најаве демократског ривала да ће повећати порезе свима који зарађују више од 250.000 долара годишње”– и републиканске бриге за „добробит тог слоја” (потом се утврдило да дотични Џо зарађује 40.000, па да би у Обамином концепту уживао знатне олакшице).

Шта коме следује, питање је које је израсло у кључну тему изборне кампање. Обаму оптужују, притоме, да је „социјалиста који намеће европски модел прерасподеле блага”, а он узвраћа у стилу да је политика Џорџа Буша– за коју је, по сопственом исказу, Мекејн као сенатор гласао „у 90 одсто случајева”– наликовала „социјализму само за богате”, пошто им је смањивала дажбине.

У таквим надгорњавањима, заоштрен је и несклад између „Џоа Водоинсталатера” и Саре„Баракуде”, која је тај надимак, стечен због агресивне игре у средњошколском кошаркашком тиму, потврдила и у изборној трци. Како у нападима на ривале, тако и у– личном гардеробирању.

У розе сакоу, Пејлинова је јуче на Флориди најзад и лично одговорила на „жаоке” свом одевању. „Ово на мени није моје, као ни ово осветљење, ни бина на којој сам, јер је све то изнајмила Републиканска партија, а ја се враћам својој одећи набављеној у Енкориџу, на Аљасци.”

Шта би могао да значи тај „повратак”, наговестила је неколико дана раније у интервјуу телевизији Фокс. Рекла је да одећу купује у специјализованој радњи „Изван плакара”, где се нуде „брендови” каквих „на Аљасци нигде другде нема” (а које „Њујорк тајмс” идентификује као ексклузивитете фирми „Прада”, „Армани” и „Гучи”).

Инсистирала је, уједно, на својој „скромности”, која се огледа у томе што носи минђуше које јој је својеручно направила свекрва, па бурму купљену за 35 долара. А и да носи значку у облику националне заставе „у част мога сина који се налази на ирачком фронту”.„Она живи домаћински, штедљиво”, узео ју је у заштиту Мекејн, приликом јучерашњег интервјуа на телевизији Ен-Би-Си. „Она је узор за милионе Американаца”, додао је, уз остале комплименте.

И Мекејн и његов штаб нагласили су, такође, да нација има велика искушења и да је „чудно”да се драгоцено време троши на „споредности” као што је гардероба потпредседничке кандидаткиње. Поготову што ће спорна одећа, искоришћена претходно или не, бити „враћена или предата у добротворне сврхе”.

Велика искушења огледају се у масовној трауми изазваној кризом на тржишту некретнима. Сваког дана, од јула, 2.700 Американаца губи кућу, прецизира АП локалне последице кризе која је потом потресла и њујоршки Волстрит и берзе широм света. То је, додаје се, доказ да „ни индустрија хипотека, ни програм власти (са 700 милијарди долара стабилизационих буџетских долара) нису учинили довољно за задужене кућевласнике”.

У таквој ситуацији, ванредно гиздање потпредседничке кандидаткиње посматрачима делује као Андерсенова бајка „Царево ново одело”, али у обрнутој верзији. Сада „огољени” народ гледа луксузно одевену потенцијалну „императорку”…

Момчило Пантелић

-----------------------------------------------------

Гласање, анкете, плакати

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 27. октобра – Американци масовно гласају, знатно пре званичног термина, 4. новембра, за председничке и парламентарне изборе. Око седам милиона њих је, до прошлог петка, већ то учинило у 32 савезне државе (од укупно 50) које дозвољавају, без посебног оправдања, лично изјашњавање унапред.

Телевизија Си-Би-Ес процењује да ће чак 40 милиона грађана искористити такво право. „Лос Анђелес тајмс” истиче да се нарочито у Калифорнији развило, притоме, гласањепосредством Интернета.

Анкете дају прилично различите податке о бирачком расположењу. Рачуна се да, у просеку, демократа Барак Обама има предност од 7,6 одсто над републиканцем Џоном Мекејном. Таква дистанца– не искључује могућност обрта.

Многи отворено исказују опредељење. Испред кућа су поболи табле са именима својих фаворита за Белу кућу и Конгрес.

М.П.