Европа се окреће бициклима, а ми гајимо култ аутомобила

Бициклизам је и званично добио потврду да је бицикл одрживо, приступачно и ценовно прихватљиво превозно средство, пошто је ЕУ усвојила Европску декларацију о бициклизму. Осим поменутих предности, наведено је да бициклизам има и додатну вредност за привреду ЕУ. Закључак је да се сада налажу јасне обавезе, као што су безбедне бициклистичке мреже у градовима, боље везе са јавним превозом и места за паркинг и доступност пуњача за е-бицикле. Те се обавезе преузимају у ЕУ, као и националном, регионалном и локалном нивоу.

„Ово су неопходни елементи за побољшање квалитета бициклистичке инфраструктуре у државама чланицама и стварање бициклизма привлачнијим јавности”, наведено је у овој декларацији.

„Препознајемо бројне предности бициклизма”, изјавила је повереница за саобраћај Адина Валеан и додала да оно смањује загађење, олакшава градске гужве и подстиче здравији стил живота. Повереница је подсетила да је бициклизам важан за европску индустрију јер покреће иновације и раст, стварајући висококвалитетна локална радна места. Захваљујући предлогу који је комисија однела у октобру прошле године, као одговор на захтеве Европског парламента и држава чланица, декларација представља и заједничку политичку обавезу и стратешки компас за постојеће и будуће политике и иницијативе повезане с бициклизмом”, наведено је у саопштењу Европске комисије.

Када је реч о Србији, ситуација је далеко од ове којој тежи Европска унија. Иако се у нашој земљи бициклизам препоручује као део туристичке понуде, услови за ову активност нису ни приближни онима какве имају становници западноевропских земаља, а посебно оних држава у којима бициклизам представља и важан део јавног превоза.

Зоран Буквић из Удружења „Улице за бициклисте”, каже за „Политику” да је ситуација код нас лоша, са изузетком Новог Сада и неколико војвођанских градова.

„Ми смо друштво које гаји култ аутомобила и ту менталну баријеру је јако тешко превазићи. Постоји чак и перцепција да је бициклиста нека врста губитника, а ово превозно средство практично сметња у саобраћају. Генерално се фаворизује аутомобилски саобраћај, а понекад када нека од европских земаља иницира активност, представљамо се као земља која жели да унапреди ову врсту превоза”, каже Буквић. У овом удружењу сматрају да се Србија у овом тренутку налази на тачки на којој је Западна Европа била осамдесетих година прошлог века, а јасно је да ћемо се једног дана морати вратити на ову врсту превоза.

„Чека нас таква промена. Београд данас има 700.000 возила, а тенденција је да градови и даље расту као и урбана популација. Проблем саобраћаја ће постајати све израженији”, каже наш саговорник и додаје да нам не требају европске декларације да бисмо унапредили овај вид саобраћаја.

„Постоји готова стратегија бициклизма коју смо 2022. године послали на адресу Министарства саобраћаја и инфраструктуре. Реч је о пројекту који финансира Европска унија и нисмо добили чак ни одговор да је стратегија стигла иако се налази у некој фиоци. Требало је да она важи од 2023. до 2026. године, а нисмо се ни помакли са места”, каже Буквић. На питање колико би нам требало времена да се покренемо са мртве тачке, он каже најмање деценија плус улагања. Наш саговорник каже да овакве иницијативе морају да имају подршку и пре свега политичку одлуку, али да се то не дешава иако су улагања много мања него у остале видове јавног превоза. А и више се враћа друштву.

„Немамо услове, недостаје нам саобраћајна култура, имамо много примера бежања са места несреће. Довољно је рећи да смо друштво у коме постоји и удружење родитеља деце која су страдала на пешачким прелазима. Уз такве податке и генерално културу некажњивости тешко је предвидети некакву бициклистичку будућност”, каже Зоран Буквић за „Политику”.