Evropa se okreće biciklima, a mi gajimo kult automobila

Biciklizam je i zvanično dobio potvrdu da je bicikl održivo, pristupačno i cenovno prihvatljivo prevozno sredstvo, pošto je EU usvojila Evropsku deklaraciju o biciklizmu. Osim pomenutih prednosti, navedeno je da biciklizam ima i dodatnu vrednost za privredu EU. Zaključak je da se sada nalažu jasne obaveze, kao što su bezbedne biciklističke mreže u gradovima, bolje veze sa javnim prevozom i mesta za parking i dostupnost punjača za e-bicikle. Te se obaveze preuzimaju u EU, kao i nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

„Ovo su neophodni elementi za poboljšanje kvaliteta biciklističke infrastrukture u državama članicama i stvaranje biciklizma privlačnijim javnosti”, navedeno je u ovoj deklaraciji.

„Prepoznajemo brojne prednosti biciklizma”, izjavila je poverenica za saobraćaj Adina Valean i dodala da ono smanjuje zagađenje, olakšava gradske gužve i podstiče zdraviji stil života. Poverenica je podsetila da je biciklizam važan za evropsku industriju jer pokreće inovacije i rast, stvarajući visokokvalitetna lokalna radna mesta. Zahvaljujući predlogu koji je komisija odnela u oktobru prošle godine, kao odgovor na zahteve Evropskog parlamenta i država članica, deklaracija predstavlja i zajedničku političku obavezu i strateški kompas za postojeće i buduće politike i inicijative povezane s biciklizmom”, navedeno je u saopštenju Evropske komisije.

Kada je reč o Srbiji, situacija je daleko od ove kojoj teži Evropska unija. Iako se u našoj zemlji biciklizam preporučuje kao deo turističke ponude, uslovi za ovu aktivnost nisu ni približni onima kakve imaju stanovnici zapadnoevropskih zemalja, a posebno onih država u kojima biciklizam predstavlja i važan deo javnog prevoza.

Zoran Bukvić iz Udruženja „Ulice za bicikliste”, kaže za „Politiku” da je situacija kod nas loša, sa izuzetkom Novog Sada i nekoliko vojvođanskih gradova.

„Mi smo društvo koje gaji kult automobila i tu mentalnu barijeru je jako teško prevazići. Postoji čak i percepcija da je biciklista neka vrsta gubitnika, a ovo prevozno sredstvo praktično smetnja u saobraćaju. Generalno se favorizuje automobilski saobraćaj, a ponekad kada neka od evropskih zemalja inicira aktivnost, predstavljamo se kao zemlja koja želi da unapredi ovu vrstu prevoza”, kaže Bukvić. U ovom udruženju smatraju da se Srbija u ovom trenutku nalazi na tački na kojoj je Zapadna Evropa bila osamdesetih godina prošlog veka, a jasno je da ćemo se jednog dana morati vratiti na ovu vrstu prevoza.

„Čeka nas takva promena. Beograd danas ima 700.000 vozila, a tendencija je da gradovi i dalje rastu kao i urbana populacija. Problem saobraćaja će postajati sve izraženiji”, kaže naš sagovornik i dodaje da nam ne trebaju evropske deklaracije da bismo unapredili ovaj vid saobraćaja.

„Postoji gotova strategija biciklizma koju smo 2022. godine poslali na adresu Ministarstva saobraćaja i infrastrukture. Reč je o projektu koji finansira Evropska unija i nismo dobili čak ni odgovor da je strategija stigla iako se nalazi u nekoj fioci. Trebalo je da ona važi od 2023. do 2026. godine, a nismo se ni pomakli sa mesta”, kaže Bukvić. Na pitanje koliko bi nam trebalo vremena da se pokrenemo sa mrtve tačke, on kaže najmanje decenija plus ulaganja. Naš sagovornik kaže da ovakve inicijative moraju da imaju podršku i pre svega političku odluku, ali da se to ne dešava iako su ulaganja mnogo manja nego u ostale vidove javnog prevoza. A i više se vraća društvu.

„Nemamo uslove, nedostaje nam saobraćajna kultura, imamo mnogo primera bežanja sa mesta nesreće. Dovoljno je reći da smo društvo u kome postoji i udruženje roditelja dece koja su stradala na pešačkim prelazima. Uz takve podatke i generalno kulturu nekažnjivosti teško je predvideti nekakvu biciklističku budućnost”, kaže Zoran Bukvić za „Politiku”.