Тамничар добио азил

Некадашњи колумбијски конгресмен Оскар Тулио Лискано(58) успео је да се избави из заточеништва злогласне гериле Фарк уз помоћ свог двадесетосмогодишњег тамничара, тамнопутог герилца Исасе кога је у Фарку био глас срчаног борца. Лискано је потпуно изнемогао после осмогодишњег тамновања изашао из џунгле на светлост рефлектора. Довољно је видети његову погнуту главу, избледело лице, поседелу браду, блатњаво одело , чути његово замуцкивање да би се наслутио ужас коме је био подвргнут у вишегодишњем тамновању. Болница у коју је одмах потом пребачен саопштила је да је после првих прегледа установљено да најдужи затвореник Фарка пати од тешке анемије и да је заражен многим тропским паразитима.

Лискано се извинио новинарима што му недостају речи, јер је његовим тамничарима годинама било забрањено да са њим разговарају, а никога другог није ни виђао у току осмогодишњег робијања у џунгли. Он је са герилцем који га је чувао успео да се после тродневног лутања по густој шуми докопа чистине у недељу ујутру. Слободу је стекао у једном сеоцету у Сан Хосеу дел Палмару, близу реке Тамана, где га је прихватила колумбијска војска. Једна бригада армије и полиције већ је дуже време спроводила операцију у тим недоступним крајевима Колумбије. „Опростите што неповезано говорим, јер дуго нисам имао прилику ни са ким да разговарам, то је било забрањено и герилцима који су ме чували, рекао је Лискано на конференцији за штампу у војној бази у Калију. Лискано је захвалио војсци, председнику и „команданту Фарка” што је био „тако храбар да побегне са једним болесним старцем”. Герилац Исаса, коме је ослобођени Лискано захвалан, биће добрано награђен за „одважност коју је показао” напуштајући своје саборце. Уз четири стотине хиљада долара, који по председничком декрету, следе сваком „параратнику” који се одлучи да заједно са таоцем изађе на колумбијску чистину, Исаса добија са девојком азил у Француској. Француски председник Никола Саркози обећао је када је водио кампању за пуштање Ингрид Бетанкур са двојним колумбијско француским држављанством даће сваком фарковцу који помогне при ослобађању талаца омогућити нормалан живот у Француској. Захваљујући овој својеврсној амнестији, Исаса ће пуних џепова као богат човек постати грађанин Европске уније.

Вероватно се овај герилац, који је у шуму отишао као осамнаестогодишњак, не би ни одлучио на ризичан корак да „изда своје другове” да се већ пет месеци није стезао армијски обруч око ове „Фаркове филијале” смештене у најнепроходнијем делу џунгле на западу земље. Оскар Тулио Лискано знао је даће, угрози ли војска безбедност логора, бити стрељан у знак одмазде. Остало му је да се коцка са сопственим животом који је и овако био на измаку. И ту је ускочио тамничар Исаса као спас.

Исаса је иначе без икаквог зазора пружио руку председнику Урибеу коју му је овај стегао у знак захвалности за његову одлуку. Овај млади борац изгубио је иначе лево око у борби са војним јединицама пре пет година. Новинарима је рекао да је у џунгли „начуо” о обећаним наградама, те да је и то био подстицај за његов чин. Са друге стране, обруч војске блокирао је снабдевање основним животним намирницама у герилски логор.

Изведен пред камере, нови становник Европске уније, до јуче герилац Фарка, поручио је свим друговима који су још у шуми да поступе на исти начин.

„Позивам их да се демобилизују и да се реинтегришу у цивилну заједницу. То је најбољи излаз. Тамо у герили нема будућности, иако нам говоре да је има”, додао је овај дезертер, чије право име и презиме није познато широј јавности. Дезертер Исаса ће преко Министарства спољних послова Колумбије бити у најскорије време пребачен у Француску, где ће свакако стећи са својом драгом друго име и презиме. У фонду за подстицај дезертерства има за сада сто милиона долара. Уколико се по џунгли рашчује како је прошао Исаса, ова каса могла би брзо да се испразни.