Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Скопље губи битку са Атином

Специјално за „Политику”
Скопље, 27. октобра – У медијском затишју између састанака преговарача за име Македоније, у Скопљу и Атини се ужурбано ради на учвршћивању сопствених позиција. Македонска страна утврђује стратегију за одбрану националног идентитета, док грчка влада прикупља аргументе за преименовање земље северног суседа.

У садашњем интермецу до нове рунде преговора македонски државни врх „пегла” домаће разлике у приступу разрешења спора, а грчка дипломатија финишира мисију убеђивања влада земаља које су Македонију признале под њеним уставним именом да ову именују под референцом БЈРМ, под којом је примљена у УН.

Македонски медији ових дана скрећу пажњу на плодотворност акције грчког министарства спољних послова, потенцирајући да расте број земаља које су прихватиле сугестију да у међусобној комуникацији са Републиком Македонијом ову ословљавају са БЈРМ.

Насупрот њима, Министарство спољних послова Македоније демантује такву појаву и наглашава да до сада ниједна од 125 земаља које су је признале под уставним именом о евентуалној промени става није писмено обавестила власти у Скопљу. На званичном сајту македонског МИП-а демантоване су информације домаћих медија уз образложење да је реч о „манипулацији грчких власти” у циљу „заваравања домаће јавности да грчка дипломатија тријумфује у спору око имена”.

У поменутом саопштењу се прецизира да владе земаља које су наведене као оне које су до сад прихватиле сугестије Атине да за Македонију употребљавају привремену референцу (Панама, Мексико, Конго...) о томе нису расправљале.

Насупрот овоме, скопска телевизија Аласат је објавила видео-запис из којег се види да су представници грчке и конгоанске владе потписали документ којим је влада у Киншаси дала сагласност да ће убудуће са властима у Скопљу комуницирати употребљавајући референцу БЈРМ. Скопски дневник „Време” у тексту под насловом „Од Мексика – „Фиром амигос” цитира део саопштења објављеног на званичном сајту мексичког министарства спољних послова, у којем дословно пише да „Влада Мексика у потпуности подржава процес за име у УН и све док се не реши спор око имена, у целокупној билатералној и међународној комуникацији, Бившој Југословенској Републици Македонији ће се обраћати сагласно резолуцији ОН”.

Портпарол македонског МИП-а Петар Чулев није демантовао овакве информације, али је објаснио да МИП нема никакву официјелну потврду за било какве промене у односима са Мексиком и Конгом. И шеф македонске дипломатије Антонио Милошоски децидирано је одбацио „шпекулације” грчких власти и медија, рекавши да је у телефонском разговору са панамским колегом Самуелом Луисом Наваром обавештен да је реч о шпекулацији и да  нема промене у одлуци да се са Македонијом комуницира под њеним уставним именом.

Позивајући се на изворе у дипломатским круговима, скопска телевизија А-1 је објавила да је грчка дипломатија до сада остварила званичне контакте са владама сто земаља које су Македонију признале под уставним именом и да су многе прихватиле да у комуникацији са Скопљем употребљавају привремену референцу БЈРМ. Иста телевизија наводи да власти у Атини за убеђивање користе своју моћну трговачку флоту чије услуге користе острвске земље, али и да многима, као у случају Конга, обећава материјалну помоћ, пре свега старо наоружање, које замењује новим.

Представници македонске опозиције за ову појаву окривљују македонску владу, оптужујући је да је „недопустиво сасвим забаталила дипломатску борбу за очување уставног имена”. Високи функционер Либерално-демократске партије Андреј Жерновски је сублимисао мишљене опозиције изјавивши: „Ова влада не само што није успела да стекне нове пријатеље, већ је неактивном политиком проузроковала да нас све већи број држава ословљава са БЈРМ.”

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.