Закон против "бофла"

Само неколико година уназад - купити машину за веш за непуних 200 евра граничило се са невероватношћу. Усисивач, на пример, није могао да се пазари за мање од 40 евра... Данас се бела техника, и то за мале паре, додуше уз декларацију на којој је обично исписано име мање познатог произвођача, може набавити у великим продајним ланцима техничке робе. Али и јефтиноћа кошта, упозоравају продавци, јер се управо највећи број приговора на безбедност производа односи на оне најјефтиније.

Тржишна инспекција је тако само у првих осам месеци ове године повукла из промета производе у вредности од 431,8 милиона динара, што је више од пет милиона евра. Осим електричних апарата, са рафова у радњама су скидани и текстилни производи, средства за хигијену, намештај, моторна уља и грађевински материјал.

Упућени већ дуже упозоравају да су овакви пропусти на тржишту постали свакодневица, јер у Србији још не постоји Закон о безбедности производа. Када је почетком месеца из Министарства трговине саопштено да је јавна расправа о овој теми почела, многе потрошачке организације су са задовољством прихватиле ову вест.

Завршна расправа у форми округлог стола, заказана за данашњи дан, окупиће многе стручњаке из ове области. Овим законом би, пише у члану 1. његовог нацрта, требало да се уреди "општа безбедност производа који су стављени на тржиште, захтеви и критеријуми безбедности, обавезе произвођача и дистрибутера, информисање јавности и размена информација у вези са ризицима које производи представљају по здравље и безбедност потрошача, као и вршење надзора".

Према речима Петра Богосављевића, председника Покрета за заштиту потрошача у Београду, ради се о покушају да се домаћа правна регулатива усагласи с правом Европске уније, али и да се овдашњи потрошачи сачувају од различитих ризика.

- Досад нисмо имали развијен систем узбуњивања, што је у ЕУ најбитније. Такозвани РАПЕКС, којим се информације о небезбедним производима прослеђују свим земљама чланицама ЕУ, овим законом ће и код нас бити успостављен. При томе се обавезно морају навести разлози за предузимање конкретних мера, као што су повлачење робе са тржишта. И то не само са рафова у радњама већ и преузимање небезбедне робе од потрошача - истакао је Богосављевић.

Досадашња пракса показала је да су о опасним производима грађани Србије углавном обавештавани преко медија. И то најчешће тако што су новинари откривали да је у некој од земаља, која има јасно развијен систем контроле, неки производ повучен из продаје.

Када је реч о непрехрамбеној роби, последњи пут јавност је узбудила серија опасних играчака у којима су се налазили штетни магнети и олово у боји. Забрињавајуће је звучала и чињеница да су због недозвољеног нивоа формалдехида, хемикалије која одећу и обућу штити од плесни, лондонски тржишни инспектори упозорили да је кинеска роба опасна по здравље. Иако се много људи облачи на бувљацима, испоставило се да кинеску робу у Србији нико не контролише.

Пласирање производа штетних по људско здравље, доношењем закона о безбедности производа биће строго санкционисано. Тако ће се, примера ради, новчаном казном од сто хиљада до милион динара казнити сваки произвођач који на тржишту понуди опасан производ. Некажњено неће проћи ни они увозници, продавци и произвођачи за које се установи да у понуди имају и такозване обмањујуће производе.

У нацрту закона тако се дефинишу артикли који нису прехрамбени производи, али својим изгледом, обликом, величином, бојом, мирисом, паковањем, односно амбалажом подсећају на њих. Предлагач наводи пример миришљаве гумице за брисање коју деца, у заблуди, могу да "грицну" и угрозе своје здравље. Законским прекршајем сматраће се и ако се потрошачима не пруже потребне информације, односно упозорење које ће им омогућити да процене опасности од неког производа и предузму одговарајуће мере предострожности.