Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Може ли стара Грчка да стане у лифт

Може ли стара Грчка да стане у лифт

За оне који би волели да сазнају какав је то разуздани плес довео до рађања демократије у Грчкој, зашто је филозоф Хераклит сматрао да Хомера треба бичевати, на који начин је у то доба скупљено, како процене кажу, око 700 хиљада књига за чувену Александријску библиотеку и шта је по занимању био победник првих Олимпијских игара, препоручује се књига „Може ли читава стара Грчка да стане у један лифт?” археолога и писца Теодора Папакостаса. Ово дело пред српску читалачку публику доноси Вулкан издаваштво и овај издавач тврди да поменута књига археолога из Солуна стоји раме уз раме са бестселерима и изузетним остварењима као што су „Доручак са Сенеком” Дејвида Фајдлера и „Мала књига стоицизма” Јонаса Салцгебера.

– Папакостасово узбудљиво путовање кроз простор и време, од најраније праисторије до краја класичне антике, почиње у лифту. Два необична странца, наратори приче, упознају се тако што се нађу заробљени у заглављеном лифту. Један од њих је археолог. Једноставно питање: „Чиме се бавите?” постаје потка за дијалог који плете фасцинантну причу. Један од саговорника, и то онај који није археолог, најпре циничан и равнодушан, све заинтересованије засипа археолога питањима, а археолог – ерудита, стрпљив саговорник, шармантно непоштен, али и бескрајно забаван – на њих одговара. Резултат је спектакуларан, невероватно забаван и задивљујући приказ древне Грчке – саопштавају из Вулкан издаваштва.

  Археологија и антика у целини, поручује Папакостас, припадају свима нама. Проучавање археологије и античког света је својеврсна психотерапија кроз коју учимо о себи.

„На крају крајева нисмо толико различити, без обзира на то да ли смо живели у древној Микени или живимо у савременом Лондону. Постоји много блага које треба ископати из наше заједничке прошлости и повезаности током времена”, каже Папакостас.

Теодор Папакостас је рођен у Солуну. Дипломирао је археологију, а магистрирао праисторијску археологију на Универзитету у Нотингему, у Енглеској. Докторирао је класичну археологију на Аристотеловом Универзитету у Солуну. Учествовао је у ископавањима у Грчкој и Великој Британији и радио у Археолошком музеју у Солуну.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.