Može li stara Grčka da stane u lift

Za one koji bi voleli da saznaju kakav je to razuzdani ples doveo do rađanja demokratije u Grčkoj, zašto je filozof Heraklit smatrao da Homera treba bičevati, na koji način je u to doba skupljeno, kako procene kažu, oko 700 hiljada knjiga za čuvenu Aleksandrijsku biblioteku i šta je po zanimanju bio pobednik prvih Olimpijskih igara, preporučuje se knjiga „Može li čitava stara Grčka da stane u jedan lift?” arheologa i pisca Teodora Papakostasa. Ovo delo pred srpsku čitalačku publiku donosi Vulkan izdavaštvo i ovaj izdavač tvrdi da pomenuta knjiga arheologa iz Soluna stoji rame uz rame sa bestselerima i izuzetnim ostvarenjima kao što su „Doručak sa Senekom” Dejvida Fajdlera i „Mala knjiga stoicizma” Jonasa Salcgebera.

– Papakostasovo uzbudljivo putovanje kroz prostor i vreme, od najranije praistorije do kraja klasične antike, počinje u liftu. Dva neobična stranca, naratori priče, upoznaju se tako što se nađu zarobljeni u zaglavljenom liftu. Jedan od njih je arheolog. Jednostavno pitanje: „Čime se bavite?” postaje potka za dijalog koji plete fascinantnu priču. Jedan od sagovornika, i to onaj koji nije arheolog, najpre ciničan i ravnodušan, sve zainteresovanije zasipa arheologa pitanjima, a arheolog – erudita, strpljiv sagovornik, šarmantno nepošten, ali i beskrajno zabavan – na njih odgovara. Rezultat je spektakularan, neverovatno zabavan i zadivljujući prikaz drevne Grčke – saopštavaju iz Vulkan izdavaštva.

  Arheologija i antika u celini, poručuje Papakostas, pripadaju svima nama. Proučavanje arheologije i antičkog sveta je svojevrsna psihoterapija kroz koju učimo o sebi.

„Na kraju krajeva nismo toliko različiti, bez obzira na to da li smo živeli u drevnoj Mikeni ili živimo u savremenom Londonu. Postoji mnogo blaga koje treba iskopati iz naše zajedničke prošlosti i povezanosti tokom vremena”, kaže Papakostas.

Teodor Papakostas je rođen u Solunu. Diplomirao je arheologiju, a magistrirao praistorijsku arheologiju na Univerzitetu u Notingemu, u Engleskoj. Doktorirao je klasičnu arheologiju na Aristotelovom Univerzitetu u Solunu. Učestvovao je u iskopavanjima u Grčkoj i Velikoj Britaniji i radio u Arheološkom muzeju u Solunu.