А од гастарбајтера три милијарде долара

Грађани Србије добили су прошле године од рођака и пријатеља из иностранства око три милијарде долара, или готово половину вредности оствареног извоза, проценио је гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић. Толики износ "упумпаног" новца од наших људи из света значи да је свако у просеку добио по 386 долара. Званични прилив дознака из иностранства у сталном је порасту од 2001. године што, како се процењује, још више важи за пошиљке које остају изван евиденције службе НБС за послове међународног плаћања. Највећи део дознака, око 80 одсто, стиже неформалним каналима, а остатак преко банака, углавном као стране пензије.
То кажу домаћи извори. Према извештају Танјуга из Вашингтона, дознаке наших људи (Србија и Црна Гора) из света у домовину износе око 11 одсто бруто домаћег производа, или око 2,5 милијарди долара.

Како су стручњаци израчунали, око 150 милиона радних миграната у свету шаље кући годишње више од 300 милијарди долара. То је показало истраживање Међународног фонда за развој пољопривреде и Међуамеричке банке за развој, чији су резултати објављени у Вашингтону.

Русија је европски лидер по димензијама радне миграције, с обзиром на то да на њу отпада 48 одсто укупног броја економских емиграната из читаве источне Европе, али је истовремено и најпривлачније одредиште за гастарбајтере из земаља Заједнице Независних Држава.

Циљ истраживања је био да се процени количина и економски значај новца који радни мигранти, такозвани гастарбајтери, шаљу у своју земљу, пренела је и руска агенција Итар-Тас.

Према укупном приливу новца од гастарбајтера, међу регионима у свету предњачи Азија са 114 милијарди долара. За њом следи Латинска Америка и Карипски басен са 68 милијарди долара, источна Европа са 50, Африка са 39 и Блиски исток са 29 милијарди долара.

Међу појединачним земљама, по апсолутној количини новца који пристиже од радних миграната на првом месту је Индија са 24,5 милијарди долара, а затим следе Мексико са 24,2 милијарде и Кина са 21 милијардом долара. Прву петорку затварају Филипини са 14,6 милијарди и Русија са 13,8 милијарди долара.

Кад је у питању Европа, највише средстава пристиже у Русију, с тим што је удео овог новца у бруто домаћем производу (БДП) релативно скроман, свега 1,4 одсто.

За разлику од Русије, у многим другим земљама источне Европе, слика је потпуно другачија. У Украјини је тако укупна сума трансферисаног новца, према истраживању, 8,5 милијарди долара, или око осам одсто БДП-а, с тим што ова средства обезбеђују "скоро 20 одсто прихода по становнику".

У Белорусију од гастарбајтера пристиже 2,3 милијарди долара, или 6,3 одсто БДП-а. Молдавски радници, који су у свет отишли "трбухом за крухом", својим новцем обезбеђују 31,4 одсто националне привреде, премда је апсолутна висина скромна, нешто већа од милијарду долара.

У Албанији је удео новца који обезбеђују њени житељи на привременом раду у иностранству већи од 21 одсто БДП-а, у Босни и Херцеговини преко 20 одсто.

У централној Европи, у коју су у овом истраживању сврстане и балтичке земље, значај ових новчаних токова је кудикамо скромнији. У Естонији и Летонији они чине по 2,3 одсто БДП-а, у Литванији 1,6 процената. Највиши показатељ у овој групи земаља, од 3,9 одсто, има Румунија.

Б. Д. - С. К.