Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преполовљен број владиних савета

Преполовљен број владиних савета
Привредни савет Министарства економије и регионалног развоја (Фото Фонет)

Након што је потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић крајем маја тражио од министарстава да преиспитају колико су им неопходни поједини савети, број такозваних повремених радних тела владе смањио се за половину. На списку их је, како је наш лист писао, средином ове године било чак 93. За многима је одавно престала потреба, али и поред тога нико се до сада није сетио да их укине.
Према информацији коју је "Политика" добила у Влади Србије, сада активно ради 46 савета. За протеклих неколико месеци, од када је формирана, Коштуничина влада основала је два савета - за национални инвестициони план и за промоцију Србије.

Најдуговечнији је Савет за борбу против корупције који је основан 2001. године, а "најмлађи" Савет за промоцију Србије који је стар свега недељу дана. И док за неке савете јавност никада није чула, ова два су стекла "име". Иако је саветодавно тело владе, од самог формирања Савет за борбу против корупције је, такорећи, на ратној нози са својим послодавцем. Ситуација се није променила ни са формирањем нове владе средином маја ове године. Од оснивања ово тело је напустило чак шест чланова.

И Савет за промоцију Србије, који практично још није ни заживео, већ је успео да напуни ступце новина. На предлог Министарства трговине и услуга на чело овог савета влада је, да подсетимо, поставила Милку Форцан, потпредседницу Делта холдинга, а за чланове Јелицу Минић из Европског покрета за Србију, Ану Трбовић, економисту, Ивана Тасовца, диригента Београдске филхармоније, Игора Авжнера, директора маркетиншке агенције "Фокус" и саветника министра Млађана Динкића, Срђана Шапера, саветника председника Србије и генералног директора Мек Кен Ериксона, и Срђана Ђурића, саветника премијера Коштунице.

"Лавину" је покренула Либерално-демократска партија Чедомира Јовановића која је тврдила да би неки чланови овог савета могли бити у сукобу интереса, јер свој положај могу да искористе за промоцију компанија за које раде. То је био повод да Ђурић и Авжнер напусте Савет за промоцију Србије пре него што је и почео да ради, док је Шапер рекао да неће учествовати у његовом раду. Да би скинуло љагу са тела чије су оснивање предложили Министарство трговине и услуга упутило је Републичком одбору за решавање о сукобу интереса захтев да провери да ли је неко од чланова тог савета у сукобу интереса.

И Савет за равномерни регионални развој имао је ових дана својих "пет минута", пре свега захваљујући свом председнику Бајраму Омерагићу. На критике да редовно присуствује седницама владе, иако није њен члан, Омерагић каже за "Политику" да на седнице одлази само када га позове премијер Коштуница.

"Није тачно да присуствујем свакој седници. Тема регионалног развоја је топ тема сада када се разговара о уласку Србије у ЕУ. Ја сам био на челу тима који је правио стратегију равномерног регионалног развоја, та тема је важна и председник сматра да с времена на време треба да присуствујем. Уосталом, седницама редовно присуствују и Тања Мишчевић, директорка владине Канцеларије за придруживање ЕУ, која чак има и своју столицу, и гувернер Радован Јелашић иако нису чланови владе. Неким опозиционим странкама се чини, када ме једном виде, да ме виде сто двадесет пута", каже Омерагић.

За овај посао он је донедавно добијао надокнаду од 30.000 динара месечно, колико су примали и чланови савета. Међутим, од 1. октобра на лични захтев посао у савету ће обављати волонтерски.

У влади кажу да у свим саветима које је она основала чланови бесплатно раде (изузев овога за равномеран регионални развој). То је случај са Саветом за националну безбедност (чија је последња одлука расписивање награде за информацију о хашким оптуженицима који су у бекству), као и саветима за сарадњу са Хашким трибуналом, за национални инвестициони план, за реформу државне управе, за националне мањине и за Косово и Метохију.

Остали савети основани су на предлог појединих министарстава и под њиховом су ингеренцијом. Највећи број, њих 13, основан је на предлог Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику. Између осталог, Савет за питања старости и старења, за особе са инвалидитетом, за равноправност полова, социјално-економски савет, за права детета.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.