Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Братимљење Цеља и Шапца

Са четвртим по величини словеначким градом сарадња започела пре скоро две деценије, али је неочекивано застала
Братимљење Цеља и Шапца
Цеље (Фото: „Википедија”)

Шабац – Уколико одборници Скупштине града Шапца, на седници која је заказана за петак, 12. априла, прихвате предлог Градског већа, а нема разлога за супротно, словеначки град Цеље биће нови побратим престонице Мачве. Од иностраних места, партнерски однос Шабац већ има са градовима Фуџими (Јапан), Кирјат Ата (Израел), Аргостоли (Грчка) и Кралупи на Влтави (Чешка), а повеља о братимљењу са Цељем стиже после непуне две деценије од првих званичних контаката.

Повељу о братимљењу би требало да потпишу градоначелник Шапца др Александар Пајић и жупан општине Цеље Матија Ковач, а две локалне самоуправе ће се обавезати да подстичу и даље развијају сарадњу у областима образовања, културе, спорта, туризма и привреде и тако доприносе бољем упознавању и промовисању братских градова.

Сарадња са Цељем започета је још 2005. године, када је тадашњи председник општине Шабац Милош Милошевић примио тадашњег председника општине Цеље Бојана Шрота и тадашњег председника Цељског сајма Франца Пангерла и разговарао о успостављању квалитетније и непосредније сарадње шабачких и словеначких привредника.

Две године касније, челници две општине потписали су уговор о издавању у закуп (на 99 година) 10 хектара земљишта у шабачкој северозападној радној зони предузећу „Сајам-фер” из Цеља, које је исказало намеру да овде изгради халу од 3.000 квадрата за одржавање сајмова и спортско-забавних манифестација. Закуп и накнада за уређење грађевинског земљишта, како је тада саопштено, словеначку фирму је требало да кошта 65 милиона динара, од чега пет милиона динара одмах, а остатак у 24 месечне рате.

Четврта по величини словеначка општина била је један од сувласника фирме „Сајам-фер”, која у том граду годишње организује већи број различитих сајмова и других манифестација. Словенци су нудили и да општина Шабац постане акционар фирме, али се овдашња локална самоуправа определила за варијанту закупа. Уговор, међутим, није реализован, а Шапчани су остали и без одговора, због чега се одустало од посла на локацији која је ГУП-ом била опредељена за кванташку пијацу и вашариште.

Хоће ли након непуне две деценије сарадња сада нових локалних самоуправа, ојачана уз то повељом о братимљењу бити успешнија, показаће време.

Шабац, иначе, има посебне везе са градом Фуџими у префектури Саитама, на највећем јапанском острву Хоншу, а које трају још 1982. године. Повељу о братимљењу, потписали су 23. октобра, на Дан ослобођења града од фашизма, тадашњи градоначелници Новак Лукић и Сабуро Јамада. У Шапцу сада успешно послује јапанска компанија „Јазаки”, а делегација града подно чувеног вулкана Фуџи, на челу са градоначелником Мицухиро Хошином, боравила је овде 2019. године, када ју је угостио тадашњи шабачки лордмер Небојша Зеленовић.

Са представницима израелског града Кирјат Ате повељу о братимљењу потписао је 1990. године тадашњи председник општине Зоран Деспотовић, али стварна сарадња никада није успостављена.

Заиста право побратимство успостављено је 1995. године са грчким градом Аргостолијем на острву Кефалонија. Тадашњи председник општине Марко Максимовић прихватио је пружену руку представника градске владе Аргостолија Виктора Рухотаса, који је у Београду дипломирао стоматологију и био изузетно везан за Србију. На прелепом острву у Јонском мору од тада сваке године гостује КУД „Абрашевић”, а овде су на изузетну добродошлицу наилазили и сиромашни шабачки ученици и млади спортисти.

Пројекат размене искустава, који је спровођен са Чешком, као једном од земаља чланица ЕУ, изнедрио је 2006. године побратимство Шапца са градом Кралупи на Влтави, двадесетак километара северно од Прага. Повељу су потписали тадашњи градоначелници Милош Милошевић и Петер Холечек, а протоколарна сарадња и данас траје.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Her Žika
Nemoj više pobratime, k'o Boga te molim. Je l ima neki pobratim a da priznaje Srbiju? Jer ako prizna *Kosovo ne priznaje Srbiju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.