Ве­ћи­на гра­ђа­на пла­не­те сум­ња у де­мо­кра­тич­ност сво­јих вла­да

Гла­са­чи у мно­гим др­жа­ва­ма све­та не ве­ру­ју у де­мо­кра­ти­ју и ин­сти­ту­ци­је у сво­јој зе­мљи, по­ка­за­ло је ис­тра­жи­ва­ње Ме­ђу­на­род­ног ин­сти­ту­та за де­мо­кра­ти­ју и из­бор­ну по­моћ (ИДЕА) из Ко­пен­ха­ге­на, да­ју­ћи су­мор­ну сли­ку у го­ди­ни у ко­јој ви­ше од по­ло­ви­не свет­ске по­пу­ла­ци­је из­ла­зи на из­бо­ре. Ово је, ина­че, исто­риј­ска из­бор­на го­ди­на, јер је гла­са­ње одр­жа­но или ће га тек би­ти у пе­де­сет зе­ма­ља, укљу­чу­ју­ћи и не­ке од нај­ве­ћих и нај­у­ти­цај­ни­јих др­жа­ва по­пут САД, Ру­си­је, Ин­ди­је, Мек­си­ка, Ју­жно­а­фрич­ке Ре­пу­бли­ке... Но­во ру­ко­вод­ство би­ће би­ра­но и у Европ­ској уни­ји.

Из­ве­штај је за­сно­ван на ан­ке­та­ма спро­ве­де­ним у Бра­зи­лу, Чи­леу, Ко­лум­би­ји, Дан­ској, Гам­би­ји, Ин­ди­ји, Ира­ку, Ита­ли­ји, Ли­ба­ну, Ли­тва­ни­ји, Па­ки­ста­ну, Ру­му­ни­ји, Се­не­га­лу, Си­је­ра Ле­о­неу, Со­ло­мон­ским Остр­ви­ма, Ју­жној Ко­ре­ји, Тај­ва­ну, Тан­за­ни­ји и Сје­ди­ње­ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма.

Ре­зул­та­ти ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да у 11 од 19 зе­ма­ља у ко­ји­ма је ан­ке­та спро­ве­де­на, укљу­чу­ју­ћи САД и Ин­ди­ју, ма­ње од по­ло­ви­не гра­ђа­на ве­ру­је да су по­след­њи из­бо­ри би­ли сло­бод­ни и по­ште­ни.

Ира­ча­ни има­ју ви­ше по­ве­ре­ња у при­ступ прав­ди (28 од­сто „увек” или „че­сто”) од Аме­ри­ка­на­ца (26 про­це­на­та). Са­мо би­ра­чи у Дан­ској не­ма­ју сум­њу да су­до­ви „увек” или „че­сто” омо­гу­ћа­ва­ју при­ступ прав­ди.

У осам зе­ма­ља ви­ше љу­ди је има­ло по­зи­тив­не ста­во­ве пре­ма „сна­жном ли­де­ру ко­ји не мо­ра да се му­чи с пар­ла­мен­том или из­бо­ри­ма” не­го што је има­ло не­га­ти­ван по­глед на та­кав си­стем. Ин­ди­ја и Тан­за­ни­ја ис­ти­чу се као зе­мље с ре­ла­тив­но ви­со­ким ни­во­ом по­др­шке „ја­ком во­ђи”.

У чак 17 зе­ма­ља ма­ње од по­ло­ви­не љу­ди је за­до­вољ­но сво­јим вла­да­ма. У сту­ди­ји се за­кљу­чу­је да „де­мо­крат­ске ин­сти­ту­ци­је не ис­пу­ња­ва­ју оче­ки­ва­ња љу­ди”.

У са­мо че­ти­ри зе­мље „ве­ћи­на сма­тра да еко­ном­ски на­пре­ду­је бо­ље од сво­јих ро­ди­те­ља”. Нај­си­ро­ма­шни­ји у Бра­зи­лу, Ко­лум­би­ји, Ру­му­ни­ји и Си­је­ра Ле­о­неу пре ће одо­бра­ва­ти рад вла­де не­го оста­так ста­нов­ни­штва, са­оп­шти­ла је ИДЕА.

„Де­мо­кра­ти­је мо­ра­ју да од­го­во­ре на скеп­ти­ци­зам сво­је јав­но­сти, ка­ко по­бољ­ша­њем упра­вља­ња, та­ко и бор­бом про­тив рас­ту­ће кул­ту­ре дез­ин­фор­ма­ци­ја ко­ја је под­ста­кла ла­жне оп­ту­жбе про­тив ве­ро­до­стој­них из­бо­ра”, ка­же ге­не­рал­ни се­кре­тар ИДЕА Ке­вин Ка­сас-За­мо­ра.

На ово­го­ди­шњим пред­сед­нич­ким из­бо­ри­ма у Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма ко­ји се одр­жа­ва­ју 5. но­вем­бра по­но­во ће се су­о­чи­ти де­мо­кра­та Џо­зеф Бај­ден и бив­ши пред­сед­ник До­налд Трамп, ко­ји је остао при тврд­њи да је би­ла рас­про­стра­ње­на пре­ва­ра би­ра­ча кад је из­гу­био пред­сед­нич­ку функ­ци­ју 2020. го­ди­не. Ис­тра­жи­ва­ње је по­ка­за­ло да је са­мо 47 од­сто ис­пи­та­ни­ка у Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма уве­ре­но да је зе­мља има­ла кре­ди­бил­не из­бор­не про­це­се. У би­рач­ким спи­ско­ви­ма је ви­ше од 160 ми­ли­о­на Аме­ри­ка­на­ца, ко­ји ће би­ра­ти 60. пред­сед­ни­ка САД, чи­ји ће че­тво­ро­го­ди­шњи ман­дат за­по­че­ти ја­ну­а­ра 2025.

Из­бо­ри за Европ­ски пар­ла­мент, ко­ји се одр­жа­ва­ју од 6. до 9. ју­на, ка­ко ка­жу ис­тра­жи­ва­чи овог ин­сти­ту­та, мо­гли би да до­ве­ду до ве­ли­ког успе­ха крај­ње де­сни­чар­ских стра­на­ка, што би мо­гло да се од­ра­зи на по­др­шку Укра­ји­ни у пу­ном оби­му, али и на ме­ре за ре­ша­ва­ње кли­мат­ских про­ме­на.

Муџ­та­ба Рах­ман из по­ли­тич­ке кон­сул­тант­ске ком­па­ни­је „Еура­зи­ја груп” пред­ви­део је да пред­сто­је­ће тр­ке за Европ­ски пар­ла­мент не­ће про­из­ве­сти по­пу­ли­стич­ку ве­ћи­ну, али да ће „цен­тар из­гу­би­ти тло под но­га­ма у по­ре­ђе­њу с по­след­њим гла­са­њем” 2019. го­ди­не.

Ви­ше од 400 ми­ли­о­на гла­са­ча из ЕУ би­ра­ће 720 чла­но­ва Европ­ског пар­ла­мен­та из 27 зе­ма­ља чла­ни­ца. По­што из­бо­ри за ЕУ пре­ла­зе то­ли­ко мно­го гра­ни­ца, то ће би­ти нај­ве­ћи тран­сна­ци­о­нал­ни из­бо­ри на све­ту, пре­но­си фран­цу­ски ин­фор­ма­тив­ни ка­нал Франс 24.

У бив­шој чла­ни­ци ЕУ Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји по­пу­ли­зам је до­шао до из­ра­жа­ја на ре­фе­рен­ду­му о брег­зи­ту 2016. и то­ком тур­бу­лент­ног ман­да­та бив­шег пре­ми­је­ра Бо­ри­са Џон­со­на. Оп­шти из­бо­ри у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји ове го­ди­не ће су­прот­ста­ви­ти вла­да­ју­ће кон­зер­ва­тив­це и Ла­бу­ри­стич­ку пар­ти­ју ле­вог цен­тра, ко­ја у ис­тра­жи­ва­њи­ма јав­ног мње­ња бо­ље сто­ји. Они на­сто­је да по­вра­те власт по­сле 14 го­ди­на.

На ин­диј­ским из­бо­ри­ма пра­во гла­са има ви­ше од 900 ми­ли­о­на љу­ди. Ак­ту­ел­ни пре­ми­јер На­рен­дра Мо­ди на­да се да ће би­ти по­но­во иза­бран за тре­ћи пе­то­го­ди­шњи ман­дат. Мек­си­кан­ци ће на би­ра­ли­шта иза­ћи 2. ју­на. Ова зе­мља има го­то­во 100 ми­ли­о­на љу­ди с пра­вом гла­са, ко­ји ће иза­бра­ти но­вог пред­сед­ни­ка на ше­сто­го­ди­шњи ман­дат. Пр­ви пут у исто­ри­ји Мек­си­ка два во­де­ћа пред­сед­нич­ка кан­ди­да­та су же­не – бив­ша гра­до­на­чел­ни­ца Мек­си­ко Си­ти­ја Кла­у­ди­ја Ше­ин­ба­ум Пар­до и бив­ша се­на­тор­ка Шо­читл Гал­вез.