Музеј Николе Тесле биће у бившој Вапиној фабрици хартије

Некадашња фабрика хартије Милана Вапе у Булевару војводе Мишића 10, између моста „Газела” и Београдског сајма, биће нова адреса Музеја Николе Тесле, сазнаје „Политика”. То значи да је држава одустала од пресељења Теслине заоставштине из Крунске улице у Термоелектрану „Снага и светлост” на Дорћолу иако је пре четири године Влада Србије Теслином музеју доделила права коришћења без накнаде на објекту, културном добру, у својини државе у улици Дунавски кеј. Чак је у припреми био и међународни конкурс за студију изводљивости и идејно решење како би објекат некадашње термоелектране „Снага и светлост” био претворен у Музеј Николе Тесле, што су за наш лист потврдили у Министарству за јавна улагања почетком ове године. Потом је уследило представљање пројекта „Србија 2027 – Скок у будућност” када је речено да су две локације виђене за премештање музеја – и она на Дорћолу, али и нека у Београду на води.

Дилему је пре два дана решила министарка културе Маја Гојковић у интервјуу за НИН рекавши да је Музеј Николе Тесле најважнији пројекат који је Министарство културе предложило да уђе у „Србија 2027” „јер заслужује бољи простор у којем ће моћи да се изложи читава поставка оног што музеј поседује, а сада је велики део материјала у подруму”.

– Влада је донела одлуку да нови простор музеја буде на једном од потеза Београда на води, ка Сајму, и ради се пројектни задатак – истакла је Гојковићева, али није прецизирала који би то објекат могао да буде.

Засад је непознато на основу чега је процењено да је зграда фабрике Милана Вапе, познатија као објекат „Југошпеда”, боље решење од „Снаге и светлости”. Ако то здање, такође споменик културе, које је према планском документу по којем је скројен Београд на води морало да се сачува а не руши, заиста буде претворено у нови дом једног од најпосећенијих српских музеја, саобраћајно ће бити приступачније од „Снаге и светлости”. Јер, осим што је у близини ауто-пута и важних градских саобраћајница и на траси је метроа, до њега ће се лакше стизати и са новобеоградске стране будућим пешачко-бициклистичким мостом у шта би требало да се трансформише стари железнички мост преко Саве.

На први поглед се чини да око некадашње фабрике чувеног индустријалца и добротвора има више слободног простора него на дорћолској адреси. И њена спољашњост је у бољем стању од „Снаге и светлости” што је видљиво и голим оком. За разлику од објекта на Дунаву, здање у Београду на води од око 4.000 квадратних метара биће у сенци стометарских кула које треба да се зидају у његовом комшилуку. Будући да се Београд на води шири на стотине хектара и да ће заузети и простор Београдског сајма који треба да буде пресељен у Сурчинско поље где се гради нови сајамски комплекс за специјализовану међународну изложбу Експо 2027, нема сумње да ће Музеј Николе Тесле када буде пресељен бити још једна атракција стамбено-пословног комплекса од националног значаја.

Тај део града на десној обали Саве већ једном, 2019. године, био је у игри за седиште Теслиног музеја – он је због скученог простора у Крунској улици требало да буде измештен у зграду бивше Главне железничке станице која је закатанчена 2018. Тесла је тада имао и конкуренте који су претендовали на здање на Савском тргу – музеј средњовековне Србије и Историјски музеј Србије.

Пре четири године одлуком владе зграда на Дорћолу додељује се музеју са Врачара, а Историјском музеју Србије зграда некадашње Главне железничке станице. Те 2020. влада је оснивачка права Музеја Николе Тесле пренела са Града Београда на Републику Србију.

Селидба Музеја Николе Тесле, али само на папиру, почела је пре седам година када је Влада Србије формирала радну групу за реализацију Теслиног музеја на Дорћолу у „Снази и светлости”.

И ко би сада смео да се клади да је одлука о селидби Теслиног музеја у Београд на води, у бившу Вапину фабрику картона, после свега коначна?

Здање саграђено пре 100 година

Фабрику хартије у данашњем Булевару војводе Мишића 10 индустријалац Милан Вапа подигао је између 1921. до 1924. године. Пројекат фабричке зграде и постројења урадио је архитекта Карл Ханиш, док је надзор над зидањем водио инжењер Владимир Билински. У пространој фабричкој згради налазила су се одељења намењена производњи и складиштењу хартије, биро власника, кухиња и трпезарија, радничка амбуланта и собе за одмор. У време када је саграђена спадала је у ред великих и модерних фабрика за коју су страни стручњаци говорили да се може упоредити са сличним фабрикама хартије у развијеним европским земљама. Као прва фабрика наменски грађена за индустријску производњу папира, пуне три деценије била је и једина фабрика те врсте у Србији. Данас је то један од најочуванијих и најзначајнијих објеката индустријске архитектуре у Београду и Србији. Пре седам година уписана је регистар културних добара.

Вапа је пре него што је сазидао фабрику хартије на десној обали Саве 1910. купио кућу на Косанчићевом венцу и ту отворио фабрику за прераду хартије и израду трговачких књига. Њу је десетак година касније продао Министарству просвете које је у кућу сместило Народну библиотеку. Она је срушена у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године, а град и држава никако да се договоре на који начин ће темељи библиотеке на Косанчићу бити преуређени – као меморијал без превеликих градитељских захвата за који пројекат постоји или ће ту бити саграђен нови објекат, исти као Народна библиотека која је уништена пре 79 година.