Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Две тре­ћи­не „де­це ули­це” до­жи­вља­ва тра­у­ме

Про­це­не го­во­ре да не­ко­ли­ко хи­ља­да де­це са­мо у Бе­о­гра­ду жи­ви и ра­ди на ули­ци. Нај­ве­ћи број иден­ти­фи­ко­ва­них ма­ли­ша­на при­па­да ром­ској ма­њи­ни
Две тре­ћи­не „де­це ули­це” до­жи­вља­ва тра­у­ме
( Фото / Р. Крстинић)

Иако број де­це ко­ја жи­ве на ули­ци, про­се у ха­у­сто­ри­ма и пе­ру шо­фер­шајб­не на про­мет­ним град­ским са­о­бра­ћај­ни­ца­ма из­ми­че сва­кој ста­ти­сти­ци, по­да­ци Цен­тра за ин­те­гра­ци­ју мла­дих у окви­ру ко­га се на­ла­зе два свра­ти­шта за де­цу ули­це, го­во­ре да се у њи­ма тре­нут­но на­ла­зи око 400 ма­ли­ша­на. То је кап у оке­а­ну, јер про­це­не го­во­ре да не­ко­ли­ко хи­ља­да де­це са­мо у Бе­о­гра­ду жи­ви и ра­ди на ули­ци. Нај­ве­ћи број иден­ти­фи­ко­ва­не де­це у улич­ној си­ту­а­ци­ји при­па­да ром­ској ма­њи­ни, а они нај­че­шће жи­ве у из­дво­је­ним не­фор­мал­ним на­се­љи­ма без основ­них сред­ста­ва за жи­вот, у ко­ји­ма је при­сут­но ви­ше­ге­не­ра­циј­ско си­ро­ма­штво.

„При­су­ство на­си­ља ме­ђу су­пру­жни­ци­ма, гу­би­так јед­ног или оба ро­ди­те­ља, по­ро­дич­не кри­зе, зло­ста­вља­ње или за­не­ма­ри­ва­ње нај­че­шће су ка­рак­те­ри­сти­ке по­ро­ди­ца из ко­јих по­ти­чу де­ца ули­це. Ови ма­ли­ша­ни из­ло­же­ни су и ви­со­ком сте­пе­ну дис­кри­ми­на­ци­је од стра­не про­ла­зни­ка ко­ји су скло­ни да их ши­ка­ни­ра­ју, од­но­сно фи­зич­ки и пси­хич­ки мал­тре­ти­ра­ју”, ис­так­ну­то је на ју­че­ра­шњој кон­фе­рен­ци­ји под на­зи­вом „Ме­ђу­на­род­ни дан де­це у улич­ној си­ту­а­ци­ји”, ко­ји је ор­га­ни­зо­вао Цен­тар за ин­те­гра­ци­ју мла­дих.

Ка­ко је при­ли­ком отва­ра­ња ове кон­фе­рен­ци­је ис­та­као Мар­ко То­шић, из­вр­шни ди­рек­тор Цен­тра за ин­те­гра­ци­ју мла­дих, ко­ји већ два­де­сет го­ди­на ре­а­ли­зу­је раз­ли­чи­те услу­ге и про­гра­ме на­ме­ње­не де­ци ко­ја жи­ве и ра­де на ули­ци, са­мо то­ком 2023. по­др­жа­но је око 1.700 де­це кроз раз­ли­чи­те услу­ге и про­гра­ме. Он је ис­та­као да се, пре­ма по­да­ци­ма овог цен­тра, чак 76 од­сто до­ма­ћин­ста­ва у не­фор­мал­ним на­се­љи­ма из ко­јих нај­че­шће по­ти­чу ова де­ца, иден­ти­фи­ку­ју као Ро­ми и под­се­тио да се 12. април од 2012. обе­ле­жа­ва као Ме­ђу­на­род­ни дан де­це у улич­ној си­ту­а­ци­ји.

„Уз по­др­шку Цр­кве­не свет­ске аген­ци­је из Евро­пе (Church World Ser­vi­ce Euro­pe) и у са­рад­њи са про­фе­си­о­нал­ним ис­тра­жи­вач­ким ти­мом ко­га су пред­во­ди­ли Оли­вер То­шко­вић, про­фе­сор на Оде­ље­њу за пси­хо­ло­ги­ју Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, и Ми­ли­ца Пе­јо­вић Ми­ло­ван­че­вић, ди­рек­тор­ка Ин­сти­ту­та за мен­тал­но здра­вље, ура­ди­ли смо ве­ли­ко ис­тра­жи­ва­ње под на­зи­вом ’Не­по­вољ­на жи­вот­на ис­ку­ства у де­тињ­ству код ста­нов­ни­ка не­фор­мал­них на­се­ља’.

Нај­за­бри­ња­ва­ју­ћи ре­зул­тат овог ис­тра­жи­ва­ња, ко­је је спро­ве­де­но на узор­ку од 505 ста­нов­ни­ка не­фор­мал­них на­се­ља у Бе­о­гра­ду, уз­ра­ста од 18 до 65 го­ди­на, у ма­ју и ју­ну про­шле го­ди­не, гла­си да је две тре­ћи­не њих до­жи­ве­ло три или че­ти­ри тра­у­ма­тич­на до­га­ђа­ја то­ком де­тињ­ства”, упо­зо­рио је То­шић. До­дао је да је циљ овог ис­тра­жи­ва­ња био да се уста­но­ви рас­про­стра­ње­ност зло­ста­вља­ња, за­не­ма­ри­ва­ња, као и дру­гих не­по­вољ­них окол­но­сти у де­те­то­вој бли­жој око­ли­ни – као што су зло­у­по­тре­ба ал­ко­хо­ла и дро­га, мен­тал­на обо­ље­ња, су­и­цид у по­ро­ди­ци и по­ро­дич­но на­си­ље, јер упра­во ова ис­ку­ства ути­чу фор­ма­тив­но на раз­вој лич­но­сти.

Ово ис­тра­жи­ва­ње по­ка­зу­је да ста­нов­ни­ци не­фор­мал­них на­се­ља у про­се­ку има­ју 3,8 де­те­та и ро­ди­те­љи нај­че­шће по­ста­ју већ са 18,5 го­ди­на. Нај­ве­ћи број ис­пи­та­ни­ка до­ла­зи из до­ма­ћин­ста­ва ко­је бро­је пет чла­но­ва и у ван­брач­ном је од­но­су са сво­јим парт­не­ром.

Са­мо 7,7 од­сто уче­сни­ка ове сту­ди­је има ди­пло­му сред­ње шко­ле, а ви­ше од по­ло­ви­не њих не­ма за­вр­ше­но основ­но обра­зо­ва­ње. Ка­да су у пи­та­њу не­га­тив­на жи­вот­на ис­ку­ства, сту­ди­ја го­во­ри да је чак 68 од­сто ис­пи­та­ни­ка до­жи­ве­ло че­ти­ри или ви­ше не­га­тив­на ис­ку­ства у де­тињ­ству – нај­че­шће фи­зич­ко за­не­ма­ри­ва­ње, раз­вод ро­ди­те­ља, на­си­ље у за­јед­ни­ци, ал­ко­хо­ли­зам у по­ро­ди­ци, пси­хо­ло­шко зло­ста­вља­ње и на­си­ље над мај­ком од стра­не ње­ног парт­не­ра.

Око по­ло­ви­не ис­пи­та­ни­ка при­ја­вљу­је да у њи­хо­вој по­ро­ди­ци по­сто­је бо­ле­сти ко­је је имао ве­ћи број чла­но­ва, а о здрав­стве­ном ста­ту­су ове по­пу­ла­ци­је нај­бо­ље го­во­ри по­да­так да су у по­след­њих го­ди­ну да­на ле­ка­ра по­се­ти­ли чак пет пу­та. Го­то­во две тре­ћи­не ис­пи­та­ни­ка су ак­тив­ни пу­ша­чи, сли­чан про­це­нат кон­зу­ми­рао је ал­ко­хол то­ком жи­во­та, а де­сет од­сто је ко­ри­сти­ло дро­гу

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.