Две трећине „деце улице” доживљава трауме
Иако број деце која живе на улици, просе у хаусторима и перу шофершајбне на прометним градским саобраћајницама измиче свакој статистици, подаци Центра за интеграцију младих у оквиру кога се налазе два свратишта за децу улице, говоре да се у њима тренутно налази око 400 малишана. То је кап у океану, јер процене говоре да неколико хиљада деце само у Београду живи и ради на улици. Највећи број идентификоване деце у уличној ситуацији припада ромској мањини, а они најчешће живе у издвојеним неформалним насељима без основних средстава за живот, у којима је присутно вишегенерацијско сиромаштво.
„Присуство насиља међу супружницима, губитак једног или оба родитеља, породичне кризе, злостављање или занемаривање најчешће су карактеристике породица из којих потичу деца улице. Ови малишани изложени су и високом степену дискриминације од стране пролазника који су склони да их шиканирају, односно физички и психички малтретирају”, истакнуто је на јучерашњој конференцији под називом „Међународни дан деце у уличној ситуацији”, који је организовао Центар за интеграцију младих.
Како је приликом отварања ове конференције истакао Марко Тошић, извршни директор Центра за интеграцију младих, који већ двадесет година реализује различите услуге и програме намењене деци која живе и раде на улици, само током 2023. подржано је око 1.700 деце кроз различите услуге и програме. Он је истакао да се, према подацима овог центра, чак 76 одсто домаћинстава у неформалним насељима из којих најчешће потичу ова деца, идентификују као Роми и подсетио да се 12. април од 2012. обележава као Међународни дан деце у уличној ситуацији.
„Уз подршку Црквене светске агенције из Европе (Church World Service Europe) и у сарадњи са професионалним истраживачким тимом кога су предводили Оливер Тошковић, професор на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, и Милица Пејовић Милованчевић, директорка Института за ментално здравље, урадили смо велико истраживање под називом ’Неповољна животна искуства у детињству код становника неформалних насеља’.
Најзабрињавајући резултат овог истраживања, које је спроведено на узорку од 505 становника неформалних насеља у Београду, узраста од 18 до 65 година, у мају и јуну прошле године, гласи да је две трећине њих доживело три или четири трауматична догађаја током детињства”, упозорио је Тошић. Додао је да је циљ овог истраживања био да се установи распрострањеност злостављања, занемаривања, као и других неповољних околности у дететовој ближој околини – као што су злоупотреба алкохола и дрога, ментална обољења, суицид у породици и породично насиље, јер управо ова искуства утичу формативно на развој личности.
Ово истраживање показује да становници неформалних насеља у просеку имају 3,8 детета и родитељи најчешће постају већ са 18,5 година. Највећи број испитаника долази из домаћинстава које броје пет чланова и у ванбрачном је односу са својим партнером.
Само 7,7 одсто учесника ове студије има диплому средње школе, а више од половине њих нема завршено основно образовање. Када су у питању негативна животна искуства, студија говори да је чак 68 одсто испитаника доживело четири или више негативна искуства у детињству – најчешће физичко занемаривање, развод родитеља, насиље у заједници, алкохолизам у породици, психолошко злостављање и насиље над мајком од стране њеног партнера.
Око половине испитаника пријављује да у њиховој породици постоје болести које је имао већи број чланова, а о здравственом статусу ове популације најбоље говори податак да су у последњих годину дана лекара посетили чак пет пута. Готово две трећине испитаника су активни пушачи, сличан проценат конзумирао је алкохол током живота, а десет одсто је користило дрогу
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


