Сушно пролеће, проблем за благодарно биље

Баваниште – Баваништански произвођачи лековитог биља и зачина, међу којима је Зоран Томић, готово да не одлазе са својих ораница. Пре три недеље сејао је бели слез на четири хектара, прича за „Политику”, а у току је шпартање и плужење мелисе и артичоке. Исти посао га чека и на парцелама нане, ехинацее и камилице, у припреми је сетва грчког семена писковице, а први откоси ће бити, цени, половином јула када иде скидање артичоке. Овај биљар обрађује око 20 хектара.

„Ратари се жале на необично високе температуре и мањак падавина. За лековито биље овакво пролеће није превише топло, али јесте сушно. Оно мало кише што је пало није довољно, а и зимске падавине су биле оскудне, па је земља сува. Пошто са богом уговор немамо, гледамо да бирамо културе, попут камилице, која је отпорна, јер је сејана у јесен, а пристиже крајем маја. Такође, управо овим шпартањем које радим, земља се ситни и тако колико-толико чува влагу”, каже Томић из Баваништа.

 У овом месту је сировинска база, лековито биље се узгаја на око 750 хектара, па су стационирани и највећи прерађивачки погони у Србији. Тајна је, кажу овде, добра земља из које не ниче само оно што није посађено. Ратари имају мање ручног и више машинског рада, док биљари први улазе у њиве, већ у марту и последњи са њих излазе, у касну јесен.

 „Још док скидамо род са последњих парцела, креће у јесен орање и фрезирање и садња појединих врста. Онда иде много шпартања и копања, јер ми морамо да оправдамо оно ’лековито’, а то значи да не сме да уђе ништа што не ваља, па се све искључиво ручно ради. Ту је и одржавање усева, па бербе како шта доспева, све до касне јесени, када се скида бели слез. Много је посла, али за разлику од других, ми овде немамо проблем са сезонским радницима који су испомоћ, јер кад благовремено испоштујеш стварну цену њиховог рада, проблема нема, хоће да раде. Све има купце, мада због великих количина биља, род даље не прерађујем, већ свеж предајем откупљивачима на три пункта у селу”, напомиње Зоран Томић, који је и председник Удружења „Биље Баваниште”.

У Баваништу не беже од истине да благодарно биље лечи и беспарицу и да се од тог посла може „убрати” одлична зарада. О цифрама ипак неће да говоре, у страху од јаких наслова који их прате, али овдашњи биљари тврде – сигурно је исплативије од ратарства, па и десетоструко, али је исто толико више и рада на пољима.