Домети рециклаже у Новом Саду

Нови Сад – На пет локација у Новом Саду постављени су уређаји рецикломати за „паметну рециклажу”. У њих грађани могу да одложе празну амбалажу, у овом случају пластичне флаше и алуминијумске лименке. Исто тако, људи могу да се око тих машина забаве уз помоћ мобилног телефона, да сакупљају поене и добију симболичан поклон.

Град је одабрао да на тај начин пружи једну врсту шансе становницима да одвајају амбалажу која се при рециклажи може поново употребити. Међутим, та шанса је више усмерена на оно што се тако често назива подизањем свести о важности рециклаже за очување животне средине. Пројекат је назван „Нови Сад паметно рециклира”, а иза њега стоје град Нови Сад, фирма „Секопак” и ЈКП „Градска чистоћа”.

Рецикломати су распоређени на Београдском кеју код некадашњег „Кеј шопа”, на Тргу слободе код „Апола”, испред Скупштине града у Улици Жарка Зрењанина 2, у Кинеској четврти код „Фабрике” на Булевару деспота Стефана 5 и код главног улаза на купалиште „Штранд”.

Градска већница за заштиту животне средине Мира Раденовић Бојић истакла је да ће кроз овај пројекат грађани моћи на иновативан начин да одлажу пластичне флаше и алуминијумске лименке, а да је његов циљ да се, пре свега, привуку млађе генерације и мотивишу да стекну еколошке навике и учествују у примарној селекцији.

„Ово је начин да покажемо да и Србија прати трендове из индустрије који грађанима пружа могућност да, поред контејнера за ПЕТ и звона за стаклену амбалажу, могу амбалажу одлагати и у паметне машине – рецикломате”, рекла је већница и додала да ће сваки „рециклер” моћи да учествује у сакупљању бодова преко апликације „Рецикломат”.

Поред сакупљања бодова, преко апликације могу да се виде локације уређаја и њихова попуњеност, а најбољи рециклери ће добијати симболичне поклоне, попут улазница за представе, музеје, изложбе, базене и слично.

Игор Јездимировић из Новог Сада, председник удружења „Инжењери заштите животне средине”, каже за „Политику” да је као грађанин поносан на то што град ради на дизању свести о значају рециклаже, али да је као човек ове струке разочаран, јер и даље на терену не постоји ни системско решење за одлагање отпада.

„Ефекат ових рецикломата је као кад би на онкологији поставили постер за витамин Це. Ефекат је миноран, занемарљив, али лепа је прича како да научимо да гурнемо флашу у рупу. Да то ради нека невладина организација, исто би био леп гест, али проблем је у томе што систем није у стању да изгради системско решење”, каже Јездимировић.

Према његовим речима, увођењем депозит система, са уређајима у које би грађани одлагали празну амбалажу, добијајући заузврат одређени новац, смањило би количину амбалажног отпада на депонијама.

„У српском језику, менталитету, то је кауција. Наши старији грађани сећају се да су доносили празне флаше у продавницу. Без њих, плаћала се кауција. Шкакљиво питање депозит система је велики број малих радњи које би рецикломате требало да убаце у свој простор, па би то била нека врста удара на њих”, наводи Јездимировић.

Он каже да депозит систем не може да се реши на нивоу локалне самоуправе, већ државе, али да она од доношења закона о управљању отпадом није натерала локални ниво да утврди колико отпада има и како се одлаже. У Новом Саду, како наводи, сваки грађанин дневно направи килограм комуналног отпада, а део тога је амбалажни.

Има појединачних покушаја, напомиње, где је један ланац продавница поставио рецикломате, али они примају само своју амбалажу.