Словачка на првом месту

Рођени Чехословак, Петер Пелегрини остаће упамћен (за сада) као шести председник Словачке од стицања независности 1993, који је ову функцију наследио од Зузане Чапутове, прве жене у историји земље на месту председника. У току изборне кампање, а нарочито пред други круг, када је постало јасно да ће председник бити изабран тесном већином, у медијима и јавности је превладавала референдумска атмосфера: Словачка бира између Истока и Запада.

Да није случајно ту где јесте, Пелегрини (48) је показао успешно балансирајући између две супротстављене опције, бирајући једини могући пут и слоган – „Словачка на првом месту”. Уз став „да је важно да испунимо све наше обавезе према чланству у НАТО-у”, говорио је и да „Словачка не треба слепо да следи инструкције Брисела и Вашингтона”, као и да је земљи „потребан председник који ће увек да брани националне интересе у међународним односима”.

Већ се у кампањи опасно замерио ЕУ, наглашавајући да је противник идеје да се словачки војници и оружје шаљу у Украјину и да је увек пре за преговоре и мир него за рат. У ноћи славља, када је победио са 53 одсто гласова, западни медији су завапили да Словачка напушта прозападни курс и да следи Мађарску. Неизоставно је било и подсећање да је пре избора централноевропски истраживачки медиј „VSqarе” тврдио да је Пелегрини, када је био премијер 2020, тражио од мађарског премијера Виктора Орбана помоћ у организовању путовања у Москву како би повећао свој утицај међу проруским бирачима у Словачкој.

И док се у ЕУ изражава „забринутост због слабљења владавине права у Словачкој”, руке задовољно трља садашњи премијер Роберт Фицo (за којег се тврди да је владар из сенке), а са којим је Пелегрини својевремено делио странку, али и наклоњеност Русији.

Нови председник рођен је у Банској Бистрици, у скромној породици, од оца ауто-механичара и мајке учитељице. Презиме одаје италијанске корене: његов прадеда Леополдо Пелегрини дошао је у тадашњу Аустроугарску како би учествовао у изградњи пруге између Љевице и Звољена. Студирао је на Економском факултету Универзитета „Матеј Бел” и Техничком универзитету у Кошицама. Прво је радио као економиста, а онда ушао у политику. Када се одвојио од Фица, основао је либералнију странку Глас, али је остао у добрим односима са некадашњим партијским колегом, па је с њим и националистичким СНС-ом формирао владу прошле јесени. Био је и министар здравља, потом министар образовања и науке, председавајући парламента...

Пелегрини је лиценцирани пилот, свирао је хармонику у младости, а женски магазини га редовно проглашавају најсексепилнијим мушкарцем у Словачкој. На жалост жена, он је изјавио да ако победи – неће бити „прве даме”, јер је заклети нежења, а срце је поклонио Герију, швајцарском пастирском псу. Једина пикантерија која се о њему може пронаћи јесте инцидент након интервјуа за извесни таблоидни магазин 2020, када је на питање да ли је геј – одговорио одречно, а потом, наводно, интервенисао како би спречио да ово питање уопште буде објављено. Све се завршило оставком уредника. Пелегрини је крштен као католик, али каже и да се држи подаље од цркве.

Човек који воли возове, авионе и аутомобиле, а говори руски, енглески и немачки, положиће председничку заклетву 15. јуна.