Љубав преко плота

Машина прича о жирафи која са зебром размењује нежност преко ограде подстакла нас је да посетимо Зоолошки врт „Палић”, удаљен шест километара од Суботице, а пет од аутопута Е-75. Протекле године је поред цветног пауна, који се налази на улазу у ово царство животиња, продефиловало 160.000 људи. Простом рачуницом дође се до податка да је свакодневно вртом шетало 438 посетилаца, који су имали прилику да виде око 70 врста животиња: разне птице, неколико врста мајмуна, крупне сисаре, али и егзотичне животиње попут змија и тарантула. Овде су за малишане уређени игралиште и дечији зоо-врт, где могу мазити младунце, док се родитељи одмарају на некој од клупа, у ресторану или бифеу. Бројне табле одају мноштво занимљивости, почев од информације да је врт основан 1949. године, па до података о животињама и упозорења о правилима понашања.

Зоолошки врт „Палић“, иначе власништво општине Суботица, простире се на површини од 20 хектара. За посетиоце је уређено 10 хектара, а на преосталом делу се производи храна за биљоједе, део заузима шумски појас око врта, а ту су и пластеници и стакленици у којима се годишње произведе до 40.000 једногодишњег цвећа за потребе парка. Вишак, засађен у саксије, продаје се као сувенир Зоо-врта.

(/slika2)Посетиоци ове необичне оазе имају прилику да виде не само различите врсте животиња, већ и како изгледају њихова природна станишта. Водило се рачуна – по угледу на зоолошки врт у Хановеру – да се где год је могуће избегну жица, решетке и кавези. Животиње „чува“ страх, као што је случај са групом мајмуна капуцинера који не знају да пливају, а окружени су језерцем с локвањима. Међутим, за мајмуне лемуре који су добри и пливачи и скакачи – баријера је морала бити потпуна.

Пространство, које крду говеда омогућава осећај слободе, ограђено је зидом који не могу прескочити, иако је низак. Водило се рачуна о потребама дате врсте: да ли више воли светлост или мрак, воду или дрвеће, да ли је друштвена. Тако да свака од око 700 јединки има удобан смештај. Најбоља потврда да су се становници врта одомаћили јесу бројне принове. Еленд антилопа, која и овде као и у Африци живи у чопору, и то на повећем простору, донела је на свет већ треће теле. 

– Неке од принова остају у Зоолошком врту, а оне које не можемо да задржимо продамо или разменимо са другим вртовима – рекла нам је Мирјана Алаповић, стручни сарадник у Зоо-врту. Прошле године је, каже, мече поларног медведа удомљено у Мађарској, и за њега су добили фоку, породицу лемура и женку двогрбе камиле! – Бели меда је на цени јер се јако тешко размножава и редак је. А нама је ово већ треће мече за четири године. Без обзира на то што живе у старом објекту, мужјак и женка се воле – са смешком примећује Мирјана.

Да би шетња стазом, дугом око два километра, која зна да потраје и по неколико сати, била пријатна, у Зоолошком врту је и ботанички део са 270 врста дрвећа и жбуња. Поносни су овде на хималајски бор, либански кедар, џиновску секвоју, Панчићеву оморику, тису, кестен, кедар... У близини волијера са шимпанзама су и три храста лужњака, стара преко 130 година, под заштитом државе као споменици природе. Парковски простор обогаћују многобројно цвеће, језерца, водоскоци и фонтане.

Да свима буде као у рајским вртовима, брине 26 запослених, махом стручњака: ветеринара, биолога, инжињера хортикултуре... који угађају становницима Зоолошког врта баш као и посетиоцима. Зато и не чуди што деца одавде одлазе уплакана: „Тата, још нећу кући, рекли су да могу да јашем понија!“, биле су речи девојчице која родитељима није могла да опрости што су јој ускратили задовољство које је урачунато у цену улазнице сваког малишана.

(/slika3)Поред животиња чији се живот одвија пред очима посетилаца као да су у „кући великог брата“, Зоолошки врт има и одељење за повређене зверчице као што су зечеви, срне, сове, лисице и кунице, које овде нађу уточиште док се не опораве, а онда се враћају у природу. Многе су овамо послали са царине (тренутно 50 корњача из Грчке), спречивши тако кријумчаре да их илегално изнесу из земље.

Под покровитељством владе и Покрајинског секретаријата за образовање и културу, организовани су кампови за децу из дијаспоре. Поред школе за основце „чуваре природе“, овде се одржавају предавања за средњошколце и студенте. Долазе и деца из суседне Мађарске – летос их је, рецимо, било 2.000 из Сегедина, у размени са вршњацима из Суботице – да, као Маша, посматрају љубав жирафе и зебре. Под условом да се љубоморна жирафа не побуни кад види свог изабраника у близини сусетке зебре.