Блиски исток на Балкану

Фасцинирајуће је колико сукоби у свету утичу на све балканске народе. Посебно сукоби на Блиском истоку. Понекад стичем утисак да смо већи Јевреји од оних у Израелу или већи Палестинци од самих Палестинаца. Најновија збивања и сукоб Ирана са Израелом по друштвеним мрежама изазвао је готово рат ширих размера у коме су увреде једни према другима пласирали они који су за Иран и они који су за Израел. Уколико се овако настави, помислиће многи да Хезболах има седиште у Београду, а не у Либану. Посебно је занимљиво било гласно ћутање појединих Бошњака из Босне и Херцеговине који су снажно подржавали Палестину и молили се за жртве у Гази, али сада нису тако агилни у подршци Ирану. Напротив, чини се да подједнако не подносе Израел и Иран. Разноразни левичари и анархисти који су дрвље и камење бацали на Нетанјахуа и Израел због операција у Гази сада одједном подржавају тај исти Израел по друштвеним мрежама против Ирана. Дакле, резиме је да влада апсолутна побрканост и да је све скопчано са интересима одређених држава или међународних група на глобалном нивоу, а да су подржаваоци по мрежама само корисне будале. Наседају на пропаганде, спремни су да се потуку и посвађају са сваким, чак и да жестоко увреде, а најмање мисле на сопствену државу.

Србија нема потребе да се у овом сукобу опредељује. Нема потребе ни у једном сукобу да се опредељује. Нама су у Уједињеним нацијама потребни гласови и Ирана и Израела и дао Бог да будемо земља која ће добити подршку против резолуције о Сребреници од обе државе. Можда ће то бити јединствен пример у свету да две тако зараћене државе исто гласају, наравно свака из неког свог мотива. Нама су пријатељи и Иран и Израел. Пријатељи су нам и Јевреји и шиитски муслимани, тј. Персијци, као што су нам пријатељи и Палестинци, односно Арапи широм света. Никакве потребе нема да ми водимо туђе ратове и да пискарамо по друштвеним мрежама којешта. Гледајмо ми наша посла и како Србију да одбранимо од будућих притисака. Уколико нам се укаже прилика да будемо земља која може да допринесе миру, понудимо се. Србија може да буде организатор великих мировних конференција, јер има добре односе са свим зараћеним странама. Зашто не бисмо били земља која би организовала преговоре Русије и Украјине? Зашто Иран и Израел не би код нас преговарали? Зашто Јерменија и Азербејџан не би сели за сто баш код нас? Наш најбитнији задатак је да се оријентишемо на одбрану наших интереса и да се случајно Блиски исток заиста не пребаци на Балкан, што би било отварање новог фронта у свету у јеку сукоба великих сила преко грбаче малих народа. Имао сам прилику да боравим у Техерану и Исфахану пре неколико година, а био сам и у Израелу пре две године. Иран ме је посебно одушевио колико је то дивна земља и колико је персијска култура фантастична. Озбиљна земља, древна цивилизација, дивни и гостољубиви људи, пре свега, поносни и образовани… Жали, Боже, што многи од нас немају прилику да посете Иран. Са друге стране, Израел је технолошки сан за сваког младог научника, место где се сусрећу толике цивилизације, народ од ког може толико тога да се научи, посебно како од пустиње да створиш нешто тако величанствено као што је данашњи Израел. Уместо да се Господу молимо да се рат што пре оконча, да сукоб ове две нуклеарне силе утихне, јер ако се распламса, прети да све оде доврага, многи по друштвеним мрежама навијају за једну или другу страну. То му дође као да навијаш за пропаст човечанства. Ето, мени су обе земље подједнако драге, волим све људе овог света и све људе делим по томе да ли су добри или лоши људи, а не које су вере и нације. Зато се Богу молим да разум превлада и да мир завлада. Молим се да нико не страда. Обрнуто, ако се то не догоди, тај рат ће изазвати несагледиве последице по човечанство. Хоћу да верујем да то заиста нико не жели. Зато, не сврставам се ни на страну Ирана, ни на страну Израела, већ на страну здравог разума и насушне жеље за миром.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa