Bliski istok na Balkanu

Fascinirajuće je koliko sukobi u svetu utiču na sve balkanske narode. Posebno sukobi na Bliskom istoku. Ponekad stičem utisak da smo veći Jevreji od onih u Izraelu ili veći Palestinci od samih Palestinaca. Najnovija zbivanja i sukob Irana sa Izraelom po društvenim mrežama izazvao je gotovo rat širih razmera u kome su uvrede jedni prema drugima plasirali oni koji su za Iran i oni koji su za Izrael. Ukoliko se ovako nastavi, pomisliće mnogi da Hezbolah ima sedište u Beogradu, a ne u Libanu. Posebno je zanimljivo bilo glasno ćutanje pojedinih Bošnjaka iz Bosne i Hercegovine koji su snažno podržavali Palestinu i molili se za žrtve u Gazi, ali sada nisu tako agilni u podršci Iranu. Naprotiv, čini se da podjednako ne podnose Izrael i Iran. Raznorazni levičari i anarhisti koji su drvlje i kamenje bacali na Netanjahua i Izrael zbog operacija u Gazi sada odjednom podržavaju taj isti Izrael po društvenim mrežama protiv Irana. Dakle, rezime je da vlada apsolutna pobrkanost i da je sve skopčano sa interesima određenih država ili međunarodnih grupa na globalnom nivou, a da su podržavaoci po mrežama samo korisne budale. Nasedaju na propagande, spremni su da se potuku i posvađaju sa svakim, čak i da žestoko uvrede, a najmanje misle na sopstvenu državu.

Srbija nema potrebe da se u ovom sukobu opredeljuje. Nema potrebe ni u jednom sukobu da se opredeljuje. Nama su u Ujedinjenim nacijama potrebni glasovi i Irana i Izraela i dao Bog da budemo zemlja koja će dobiti podršku protiv rezolucije o Srebrenici od obe države. Možda će to biti jedinstven primer u svetu da dve tako zaraćene države isto glasaju, naravno svaka iz nekog svog motiva. Nama su prijatelji i Iran i Izrael. Prijatelji su nam i Jevreji i šiitski muslimani, tj. Persijci, kao što su nam prijatelji i Palestinci, odnosno Arapi širom sveta. Nikakve potrebe nema da mi vodimo tuđe ratove i da piskaramo po društvenim mrežama koješta. Gledajmo mi naša posla i kako Srbiju da odbranimo od budućih pritisaka. Ukoliko nam se ukaže prilika da budemo zemlja koja može da doprinese miru, ponudimo se. Srbija može da bude organizator velikih mirovnih konferencija, jer ima dobre odnose sa svim zaraćenim stranama. Zašto ne bismo bili zemlja koja bi organizovala pregovore Rusije i Ukrajine? Zašto Iran i Izrael ne bi kod nas pregovarali? Zašto Jermenija i Azerbejdžan ne bi seli za sto baš kod nas? Naš najbitniji zadatak je da se orijentišemo na odbranu naših interesa i da se slučajno Bliski istok zaista ne prebaci na Balkan, što bi bilo otvaranje novog fronta u svetu u jeku sukoba velikih sila preko grbače malih naroda. Imao sam priliku da boravim u Teheranu i Isfahanu pre nekoliko godina, a bio sam i u Izraelu pre dve godine. Iran me je posebno oduševio koliko je to divna zemlja i koliko je persijska kultura fantastična. Ozbiljna zemlja, drevna civilizacija, divni i gostoljubivi ljudi, pre svega, ponosni i obrazovani… Žali, Bože, što mnogi od nas nemaju priliku da posete Iran. Sa druge strane, Izrael je tehnološki san za svakog mladog naučnika, mesto gde se susreću tolike civilizacije, narod od kog može toliko toga da se nauči, posebno kako od pustinje da stvoriš nešto tako veličanstveno kao što je današnji Izrael. Umesto da se Gospodu molimo da se rat što pre okonča, da sukob ove dve nuklearne sile utihne, jer ako se rasplamsa, preti da sve ode dovraga, mnogi po društvenim mrežama navijaju za jednu ili drugu stranu. To mu dođe kao da navijaš za propast čovečanstva. Eto, meni su obe zemlje podjednako drage, volim sve ljude ovog sveta i sve ljude delim po tome da li su dobri ili loši ljudi, a ne koje su vere i nacije. Zato se Bogu molim da razum prevlada i da mir zavlada. Molim se da niko ne strada. Obrnuto, ako se to ne dogodi, taj rat će izazvati nesagledive posledice po čovečanstvo. Hoću da verujem da to zaista niko ne želi. Zato, ne svrstavam se ni na stranu Irana, ni na stranu Izraela, već na stranu zdravog razuma i nasušne želje za mirom.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista