И Израел и Иран прогласили победу

Да ли се отварају блискоисточна врата пакла или ће Израел и Иран обуставити оружана дејства пошто свака страна сматра да је послала поруку упозорења и победила у краткотрајној, али опасној епизоди првог директног напада са иранске територије на Израел у деценијама обостраног непријатељства које траје од времена исламске револуције 1979?

Ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи испунио је два пута дато обећање да ће „ционистички режим” бити кажњен после напада на конзулат Исламске Републике у Дамаску у коме је 1. априла убијено седам припадника Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ), укључујући и команданта њене елитне јединице.

Техеран се „Операцијом истинито обећање” определио за могуће ризичнију опцију која ће му свакако донети много похвала у арапском и муслиманском свету, а савезнике из Либана, Сирије и Јемена ангажовао је како би они појачаним нападима на израелске циљеве употпунили операцију која се по Ирану слави као велика победа.

Напад о коме је Техеран обавестио УН ипак је био „ограничен” и „самоодбрамбени”, како је најавио шеф иранске дипломатије Амир Абдолахијан, што потврђује анализе да је Иран узео у обзир савремене израелске системе противваздушне одбране и да није очекивао већа разарања и жртве.

Израел се припремио за најављени узвратни удар и такође прогласио победу пошто су уз америчку помоћ авијација и батерије противваздушне одбране „Гвоздене куполе” и системи за електронско ометање уништили 99 одсто од око 350 камиказа дронова „шахид-136”, од који сваки носи 20 килограма експлозива, и десетак крстарећих ракета.

Израел, који је годинама претио бомбардовањима иранских нуклеарних постројења и организовао атентате на иранске научнике, имао је довољно година да се спреми за овакву ситуацију. „Спремни смо за сваки сценарио, дефанзивни и офанзивни”, изјавио је премијер Бенјамин Нетанјаху.

Кључно питање је да ли ће се Нетанјаху задржати на успешној дефанзивној операцији или ће се одлучити на офанзивна дејства, укључујући и могући директан напад на територију Исламске Републике, који је израелски премијер толико пута помињао протеклих година?

Остаје да се види да ли је Нетанјаху, који Иран назива „егзистенцијалном претњом” јеврејској држави, довољно калкулисао све опасности када се одлучио да почетком године у Бејруту ликвидира команданта ИРГЦ Резу Мусавија, а 1. априла у Дамаску команданта операција ИРГЦ у Сирији и Либану, генерала Мохамада Резу Захедија.

Израелски ратни кабинет обећао је да ће у случају напада узвратити. Како, где и када остаје да се види. Министар одбране Јоав Галант тврди да „кампања још није завршена”, а израелски телевизијски Канал 12 цитира изјаву неименованог званичника који каже да ће уследити „значајан одговор”.

Начелник иранског Генералштаба Мохамад Багери поручује да ће, уколико Израел понови „грешку”, одговор Техерана бити „значајно озбиљнији”, али се додаје да Иран „сматра да је ствар завршена”. То указује да ајатоласи сматрају да је морална мисија освете за смрт „мученика” испуњена, и не желе ескалацију конфликта који би могао да доведе до директне конфронтације са Америком која на Блиском истоку држи најмање 40.000 војника распоређених по базама у Бахреину, Емиратима, Катару, Кувајту и Саудијској Арабији.

Монархије залива, разапете између САД, Ирана и сопственог становништва које подржава Палестинце у Гази, позвале су Американце да не користе базе на њиховим територијама како не би на било који начин биле повезане са евентуалним ударом на Иран. Покушавају и да спрече прелете америчких борбених авиона у случају напада.

Сигнали намере да се избегне шири регионални сукоб, који је већ довољно разгорео рат у Гази, стижу и из Вашингтона. Председник Џо Бајден, који је ñêðàòèî âèêåíä ó ñâîì ðîäíîì Äåëàâàðó äà áè ïðàòèî äîãàà¼å èç Ñèòóàöèîíå ñîáå Áåëå êóžå, пружио је Израелу „гвоздену” подршку, похвалио Израел што је показао „изузетну способност да се брани и порази нападе без преседана”, али је током телефонског разговора Нетанјахуу пренео снажну жељу Вашингтона да Израел не узврати директним ударом на Иран.

Американци су сматрали за потребно да Техерану поруче да нису умешани у нападу у Дамаску и да су саветовали Израелу да се уздржи од сличних операција, чиме је администрација дала до знања да не жели да амерички циљеви буду мета иранске одмазде.

Секретар за одбрану Лојд Остин позвао је Иран да одмах одустане од било каквих нових напада. „Не тражимо конфликт са Ираном, али нећемо се устручавати да заштитимо наше снаге и подржимо одбрану Израела”.

Ове изјаве потврђују да је у Вашингтону превладало умерено крило пошто су консултације уочи очекиваног иранског противудара показале различите позиције. Махер Битар, обавештајни директор Савета за националну безбедност, залагао се за уздржавање, док је Бајденов блискоисточни изасланик Брет Мекгурк био адвокат одлучних одговора.

Да ли прети успињање спиралом оружаних сукоба које може да запали читав Блиски исток суочен већ са израелско-палестинским ратом, сукобима на либанској граници и сиријској Голанској висоравни, у акваторији Црвеног мора код Јемена и порастом насиља на окупираној Западној обали?

Русија, Кина, Француска и арапске земље попут Египта, Емирата и Катара апелују на уздржавање, али на потезу је Израел који је затражио хитну седницу Савета безбедности са захтевом да осуди напад, а ИРГЦ означи као терористичка организација.

Нетанјаху је својим циљним нападима по Бејруту и Дамаску изазвао потенцијално најозбиљнију кризу последњих деценија. Сада је у прилици да се ограничи на интензивније гађање проиранских циљева по Сирији и Либану и да покаже да не жели рат на свим фронтовима региона који је у опсадном стању од избијања конфликта у Гази. Супериорност војне технологије коју је Израел демонстрирао довољна је за одбрану Израела, али не и блискоисточног мира.