Курти пописом руши ЗСО

Попис становништва на Космету и референдум о смени четворице „градоначелника” на северу покрајине представљају вешто постављене замке Албина Куртија, чији је главни циљ да се обесмисли формирање Заједнице српских општина. Уколико би по „званичном” попису било мање од три одсто Срба на КиМ, онда би привремене приштинске институције сигурно затражиле од САД и ЕУ да не буде формирана ЗСО и за Србе би предложили културну аутономију.

Последњих година због отворене репресије тзв. косовске полиције, намештених судских процеса и покушаја присвајања манастира и цркава Српске православне цркве, приметан је одлазак Срба с Космета. То је посебан проблем јер се на основу броја становника образују буџети општина и на тај начин и ове локалне самоуправе биће озбиљно ускраћене за подршку која долази из централног нивоа и сигурно ће бити далеко мање новца за инвестиције и отварање радних места.

Попис становништва, домаћинстава и станова почео је 5. априла на Косову и трајаће до 17. маја. Последњи попис на Косову и Метохији обављен је 2011. и није спроведен у четири општине на северу, а у осталим већински српским општинама Срби су само делимично учествовали. Према тада прикупљеним подацима, на КиМ је живело око 1,8 милиона људи. Од тога се више од 1,6 милиона изјаснило као Албанци, док је Срба који нису бојкотовали попис било око 25.000, што је 3,4 одсто.

Да би се избегла Куртијева замка, највећа српска партија на КиМ, Српска листа, позвала је на бојкот пописа, јер како наводе, није тренутак да се учествује у том процесу док се над припадницима српског народа врши институционално насиље, док им се крше људска права и отимају све ингеренције. „Имајући у виду вишегодишњу репресију режима Куртија над нашим народом на Косову и Метохији, с циљем етничког чишћења свега српског с ових простора, желимо да јасно поручимо Албину Куртију и онима који га подржавају да српски народ неће учествовати на предстојећем лажном попису у његовој организацији, којим жели да потврди свој срамни успех у протеривању Срба”, навели су из Српске листе. Како су додали, учествовање у попису било би највеће понижење за Србе.

„Учествовање у процесима које организује Курти било би највеће понижење за наш народ у тренутку кад је тај исти Курти Србима ускратио право на пензије, плате, онемогућио нормално функционисање здравства, социјалних давања, укинуо право гласа, хапсио и прогонио Србе, силом окупирао општине, милитаризовао север КиМ, забранио вакцинацију и допремање лекова, онемогућио допремање хране и намирница из централне Србије, укинуо све постигнуте споразуме и њима гарантована права српском народу, забранио српску штампу, укинуо одговорност за упуцавање Срба и српске деце, насилно наметнуо своје лажне градоначелнике у српским општинама, извршио практично укидање српског писма на јавним местима и саобраћајним знацима”, додали су из Српске листе.

Некадашњи председник Извршног већа Косова Зоран Анђелковић каже за „Политику” да је Куртијев циљ да смањи број Срба, што ће довести до тога да неће имати право на ЗСО. „Следећи корак биће да смањи број посланика, да Срби више неће моћи да спречавају да, рецимо, Косово званично добије војску или да уђе у НАТО. Реч је о наставку притиска на Србе да они нестану на Космету”, каже Анђелковић.

На захтев Куртија, овај попис подразумева и посебан упитник за ратну одштету, али обухвата временски период само до јуна 1999. године, односно завршетка НАТО бомбардовања, потписивања Кумановског споразума и повлачења српске војске и полиције са Косова. На тај начин су из ратне одштете изузета српска и друге невећинске заједнице. И пре него што је почело бројање становника, у Приштини су кренуле спекулације по којима на Космету живи више од два милиона људи.

Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност каже да је већ сада потпуно јасно да попис у јужној српској покрајини неће бити ни комплетан ни валидан. За „Политику” каже да је у српској заједници на Космету постигнут консензус око бојкота тог процеса који организују привремене институције у Приштини. Разлога за такву одлуку је више, али се суштински своде на то да би у тренутним околностима од изласка Срба на попис корист имала само приштинска администрација. Тачније – Курти, који тај процес покушава да искористи као још једно средство обрачунавања са Србијом и српском заједницом на КиМ.

„Курти је одлуком да пописивачи бележе личну и материјалну штету коју су грађани претрпели током ратних дешавања на КиМ деведесетих година прошлог века показао јасну намеру да тај примарно технички процес претвори у прворазредно политичко питање. Односно, да његове резултате искористи као средство за обрачун не само с државом Србијом, већ и са Србима на Космету. Курти и не крије да су му ти подаци, од пре четврт века и више, потребни како би добио аргумент за потраживање ратне одштете од Београда. У ствари, како би могао да врши притисак на српску страну у преговорима Београда и Приштине, али и како би промовисао нову тему која би у сенку требало да баци све остало, а на првом месту формирање ЗСО”, каже Граовац.

Пошто је потпуно јасно да Курти планира да искористи попис како би наставио да опструише преговарачки процес и онемогућио да ЗСО заживи, можемо очекивати да покушај повезивања теме ЗСО с плаћањем ратне одштете буде један од наредних потеза премијера привремених институција у Приштини с којим ће изаћи пред међународну заједницу. Међутим, не треба занемарити ни друге циљеве које Курти покушава да постигне овим пописом. На првом месту да пред светском јавношћу прикаже како Срба на Космету има знатно мање него што је то у стварности и да тиме легализује етничко чишћење које се над Србима систематски спроводи.

„Курти ће тему пописа, а нарочито пописа ратне штете, искористити као подстицај том снажном антисрпском наративу у албанској јавности на Космету, који је иначе сам креирао и генерисао, посебно од доласка на власт. Наиме, Курти плански за Србе ствара несносне услове за живот, готово атмосферу линча, који за последицу имају константно исељавање српског живља из те покрајине”, каже Граовац.

Од доласка Куртија на власт бележи се драматичан пораст броја етнички мотивисаних напада на Србе, међу којима и на децу, за које нико није одговарао. Виђенији Срби хапсе се под лажним оптужбама, најчешће за наводне ратне злочине над Албанцима. За све неуспехе његове владе у економском смислу (највећа незапосленост и најнижа примања у Европи), он кривицу пребацује поново на Србе, који су, по његовом мишљењу, одговорни за уништавање економских потенцијала покрајине и то управо у време које ће бити обухваћено пописом ратне штете.

„Курти тако исполитизованим пописом очигледно наставља да креира околности у којима ће сав бес, фрустрација и незадовољство албанске јавности бити усмерени према ’злим Србима’ који су Албанцима на Космету украли будућност и према којима је следствено томе свако почињено насиље оправдано. Срби ће самим тим наставити да се исељавају, што и јесте циљ Куртијеве политике, јер у његовој квазидржави могу остати само они Срби који ће бити толико застрашени и сломљени да и не помишљају на отпор његовом терору”, закључује Срђан Граовац.

Нетачан превод и покушаји застрашивања

Приштина је последњих месеци чинила све да би отежала да се Срби попишу и није ни чудо што у процесу пописа постоји много проблема. Рецимо, није било информативне кампање о томе шта значи попис, како ће се одржати и колико ће трајати. Уз то, грађани или нису упознати са чињеницом да је одбијање учешћа или нетачно одговарање кажњиво, или се том информацијом застрашују. Случајно или намерно, тек, за правилан попис нису испуњени ни технички стандарди, јер је потребно најмање шест месеци раније формирати општинске пописивачке комисије, пописивачи треба да рефлектују демографску структуру становништва. Ни пре оставки српских пописивача није било довољно људи који су тај процес могли квалитетно да обаве. Чини се да су, можда, и највећи проблеми то како изгледају сами упитници и чињеница да су или лоше преведени на српски језик или да немају никакав смисао. Иако је српски језик равноправан с албанским, превод је неадекватан и очигледно је да је коришћен „гугл преводилац”.

Тако се на пописном листићу, као опција, наводи одговор – мушкарац или „жена с круном”, односно „жена без круне”. Албанци под појмом „жена с круном” подразумевају жену која је у браку, а она „без круне” је невенчана. 

Милетић: Албанци желе да прикажу да их има много више

Албанско становништво упорно бојкотује пописе још од 1961. године. У одсуству егзактних података вршене су процене, шаролике и по индикаторима који су праћени и по крајњим резултатима, па се о њиховој репрезентативности и те како може полемисати. Након пола века невршења пописа на једној територији у Европи, што је вест само по себи, тек априла 2011. тај процес је поново изведен, и тада је представљено да на овој територији живи 1,66 милиона житеља албанске националности. Политички аналитичар Дејан Милетић каже за наш лист да је реч о систематичном приступу Албанаца који има циљ да лажима и преварама оправда њихов статус. Додаје да се све то ради да би се смањили права и слободе српског народа. „Албанци у региону желе да покажу да их има много више него што је реално, да би пледирали на територију или да им се дају већа политичка права, као што је то случај у Северној Македонији. То је одавно уиграна шема и нешто што је добро познато кад је реч о Албанцима. На Космету нема независних органа и ту не може нико да се ослони на неке органе који би деловали у складу с истином, него само манипулацијом”, каже Милетић.

Шта открива број мобилних телефона

Према последњим подацима, на КиМ има око 535.000 регистрованих мобилних телефона. То значи да на 100 становника КиМ, каже статистика ЦИА, долази 30 мобилних бројева. Сам по себи овај број не говори много, док се не укрсти с подацима Светске банке, заснованим на информацијама Међународне телекомуникационе уније, према којима је светски просек 100,34 мобилна телефона на 100 становника. Према тој рачуници, ако на КиМ живи пројектованих нешто мање од два милиона људи, то значи да његови становници имају мање мобилних телефона него, рецимо, они који живе у ратом разореном Авганистану (тамошњи просек је 62 на 100 становника), Сомалији (46 на 100 становника), Судану (70 на 100 становника). Чак и сада у Гази има просечно 78 мобилних телефона на 100 становника.

Тај број од 30 телефона на КиМ тешко је прихватљив уколико се упореди с просеком за Европу и централну Азију, који износи 126 мобилних телефона на 100 становника и с просеком за „земље у крхкој и конфликтној ситуацији” (постоји и таква статистика) од 67 мобилних телефона на 100 становника, за „тешко задужене сиромашне земље” (66), за „најмање развијене државе по класификацији УН” (67). Према тим подацима на Космету има мање мобилних телефона него чак и у државама подсахарске Африке, која је синоним за научну и технолошку заосталост, где на 100 становника долазе 73 мобилна телефона.