Није лако, биће још теже

Док се премијер Мирко Цветковић прибојава извесног успоравања привредне активности, министар Млађан Динкић верује у одржив досадашњи темпо развоја, дотле потпредседник владе Божидар Ђелић сматра да нам актуелна светска криза може бити чак и корисна. Да је можемо искористити и направити одлучнији корак напред у односу на оне који су се саплели о рушевине финансијског тржишта у Америци.

С друге стране, поједини економисти, који нису у исти час и политичари, упозоравају на велике изазове у које запада наша економска политика, па и привреда, независно од последица светске финансијске кризе и све уочљивије рецесије.

Закључак је сасвим једнозначан – и без светске кризе ми клизимо у проблеме. Много каснимо у довршетку реформи привредног и пензионог система, али и јавног сектора. И надасве – недопустиво мало чинимо у погледу олакшавања дотока страних директних инвестиција, до којих ћемо, сада и због кризе, теже долазити, а потребне су нам као ваздух и вода.

За проф. др Миладина Ковачевића, сарадника билтена „Макроекономске анализе и трендови”, још је рано за неке прецизније прогнозе у кретањима наших најосновнијих економских показатеља у 2009. Премијеру Мирку Цветковићу, каже, доликује да буде мало опрезнији у проценама од својих потпредседника и министара, али суштина није толико у томе да ли ћемо 2009. имати три, четири или пет процената раста привредне активности. Проблем је у нечему другом – квалитету неизбежних економских реформи. Ми их стално одлажемо. Трошимо више него што имамо. Поготово у јавном, државном сектору. Зато нам и расте трговински, па и платни дефицит. Инвестиције посустају. Не само стране, већ и домаће.

Када се томе дода отежано долажење до све скупљих кредита у свету, мања извозна тражња, а с њом и пад цена већег дела робе коју извозимо, лако се, по професору Ковачевићу, може догодити да за који процентни поен будемо слабији него минулих година, када смо постизали веома високе стопе раста БДП – од шест и седам процената.

Али, наглашава професор Ковачевић, у оваквом развоју догађаја, који наоко није тако рђав, скривена је нова опасност – због мањег националног колача мораће да се смање и захватања за буџет и укупну потрошњу. А ми, наглашава, још планирамо и дефицит у јавним плаћањима. Зато опет у први план искачу реформе система и подстицаји за већа страна улагања, без којих нема нових фабрика, већег извоза, радних места, вишег стандарда…

– Мање пара на европском финансијском тржишту не може да прође без последица по банке и укупну новчану ситуацију у Србији. Поскупеће кредити које узимају наше банке, а то одмах значи пад тражње, успоравање производње и мању запосленост – упозорава Стојан Стаменковић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови”, додајући да је наша индустријска производња почела да малаксава чак и пре ескалације светске финансијске кризе током лета и првих јесењих дана.

Због свега тога, сматра Стаменковић, треба рачунати са могућношћу нашег споријег привредног раста од оног с којим се доскора рачунало и с којим се ушло у рачунице за буџет 2009. А то не значи ништа друго него смањивање буџетских прихода, успорен раст пензија и плата које се измирују из државне касе.

– Боље је буџетски оквир за 2009. прилагодити нешто мањем порасту БДП-а од досадашњег, него га правити као да се код нас и у свету ништа не дешава – указује Стаменковић. – Ако време покаже да је таква процена била погрешна, лако ћемо ребалансом буџета „испеглати” оно што смо превидели или некоме ускратили. У овој земљи се није догодило да радимо ребаланс буџета надоле. Увек навише. Ако је тако, онда и буџет за 2009. треба да буде нешто рестриктивнији од онога што се најављује.

За Стаменковића је у целој овој причи, о утицају светске финансијске кризе и рецесије на нашу привреду, веома важан још један детаљ – намера Србије да једнострано отпочне с применом Споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ. Светска финансијска кретања не иду нам наруку, поготово у погледу очекиваних три до четири милијарде евра страних директних инвестиција.

Одговор на тај изазов, по мишљењу нашег саговорника, мора да буде „стварање системских, институционалних и процедуралних услова за те инвестиције усклађених са правилима које тај споразум прописује”. И још један важан детаљ који, упозорава Стаменковић, наши планери не смеју да изгубе из вида – с једностраном применом споразума неминовно је снижавање појединих царинских стопа, а то значи мањи приход у буџет од ПДВ-а. Морају се наћи алтернативни извори за тај губитак од царина.

Слободан Костић

------------------------------------------------------

Рецесија је већ ту

Према последњим расположивим подацима, јулска годишња стопа индустријске производње у евроземљама била је већ у минусу – 1,7 одсто. Немачка је склизнула 0,6, Француска – два, а Италија 3,2 процента. Америчка индустрија је у августу имала такође 1,7 одсто мањи учинак.

Физички обим укупне индустријске производње у Србији у августу био је мањи чак осам процената у односу на јули. Чак и када се искључи висок утицај сезоне, пад је више него забрињавајући – 4,4 процента. И поред свега, раст наше индустријске производње од јануара до краја августа био је скромних 3,1 одсто.

----------------------------------------------

Мала предност

– Чуо сам изјаве потпредседника Ђелића и министра Динкића у којима они не деле опрез „шефа” Цветковића у погледу наших економских и привредних шанси у 2009. Њихове процене се заснивају на разложним аргументима – портфељи наших банака су чисти. Нема лоших хартија од вредности као у Исланду, Мађарској, а како чујем, богами и у Украјини и Грчкој. Ту је наша мала предност, као и у специфичностима наше индустријске и пољопривредне производње и извозне понуде, али и то неће бити поен у нашу корист ако не кренемо одлучније у квалитетније реформске захвате – изричит је Миладин Ковачевић.