„Два лица” пиротског ћилима

Специјално за „Политику”
У Културном центру Србије у Паризу отворена je изложба под називом „Два лица”, која обухвата пиротске ћилиме из колекције Етнографског музеја у Београду и радове Милице Живадиновић, савремене српско-француске уметнице и историчарке уметности, надахнуте поменутом граном народног стваралаштва.

Назив изложбе „Два лица” истиче специфичност пиротског ћилима, који нема наличје, него две потпуно идентичне стране, што га чини јединственим у свету. Поред тога, назив изложбе алудира и на њен двојни карактер, на сусрет традиције и савременог стваралаштва. Пратећи двојезични каталог изложбе издао је Етнографски музеј у Београду.

Изложба је постављена у свим изложбеним салама на три нивоа Културног центра Србије у Паризу, у подруму, приземљу и на спрату. Приказани су пиротски ћилими претежно већих димензија настали у 19. и првој половини 20. века, који плене богатством мотива, јарким бојама и вештином израде. Милица Живадиновић је на својим сликама, видео-радовима и накиту традиционалним мотивима пиротских ћилима удахнула ново лице, приближивши их тако савременој публици. На минуциозно осликаном накиту „уткала” је наслеђе у савремену моду. Како је у каталогу изложбе оценила Маја Живановић, ликовна критичарка, Милица Живадиновић створила је „ванвременске композиције снажних колористичких контраста и раскошне орнаментике”.

Након поздравне речи Натали Бељански Поповић, директорке Културног центра Србије у Паризу, бројној публици на отварању изложбе „Два лица” обратиле су се ауторке изложбе и текстова у пратећем каталогу: Марина Цветковић, музејска саветница Етнографског музеја у Београду, потом Маја Живановић и Милица Живадиновић.

Пиротски ћилим се тка танким вуненим нитима на вертикалном разбоју техником клечања и увек је израђен изједна. Украшен је богатим, разнобојним геометријским шарама са специфичним значењима. Захваљујући томе што има два лица, пиротски ћилим је веома дуготрајан. Када му се једна страна похаба, он се окрене и настави свој век.

Пиротски ћилим представља насавршенији израз српског ћилимарства. У Србији је оплемењивао многе важне државне и приватне свечаности, представљан је широм Европе, дариван је дипломатама. Пиротско ћилимарство је због својих изузетних карактеристика и значаја уписано у Листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије (nkns.rs), а покренута је иницијатива и за његов упис у Унескову листу из ове области. Последњих година расте интересовање за пиротски ћилим и оживљава традиција његове израда.

Милица Живадиновић (Београд, 1975) дипломирала је сликарство на Школи лепих уметности у Версају и докторирала историју уметности на Универзитету Париз VIII. Ауторка је моногарфија „Орнаменти Србије – пиротски ћилим” („Лагуна”, 2022) и „Чаролија пиротског ћилима – колекција породице Николић” („Космик Арт”, 2023). Радове инспирисане поменутим етнографским наслеђем излагала је у више градова Србије, а ове године и у Мексику.

Изложбу „Два лица”, отворену до 30. априла у Културном центру Србије у Паризу, подржали су Министарство културе Републике Србије и Национални комитет за нематеријално културно наслеђе Србије.