Кустурици уручена награда „Борисав Станковић”

Врање – На вечери добитника у родној кући врањанског писца, у присуству великог броја љубитеља писане речи редитељу и писцу Емиру Кустурици уручена је овогодишња књижевна награда „Борисав Станковић” за његов целокупни опус. Ово је једногласна одлука жирија у саставу проф. др Мило Ломпар, др Слађана Јаћимовић и Александар Лаковић. Кустурица је 35. добитник овог престижног признања којег се пре њега између осталих добили и Милорад Павић, Милисав Савић, Момо Капор, Драгослав Михаиловић, Радован Бели Марковић...

Председник жирија професор Мило Ломпар говорећи о Кустуричиним романима „Видиш ли да не видим” и „Кад мртве душе ходају” указао је „да су ретки случајеви да двојица светски видљивих уметника попут Емира Кустурице и Петера Хандкеа, дођу у једну врсту дотицаја који их чини актерима једног приповедања”.

– То је књига о доживљају Кустурице који се трансформише у неколико ликова у доживљају који приказује Хандкеа, који такође има свог алтер ега. Та двострукост је ту занимљива и необична и предмет је књижевног обликовања. Фабула иде у једној вијугавој линији, јер је у климаксу приповедања додела Нобелове награде за књижевност Петеру Хандкеу и једна унутрашња драма која се дешава самом добитнику – рекао је Ломпар.

У својој беседи Кустурица је између осталог рекао „да су и режисер и писац креатори целине, а док се креира целина морају се познавати неки закони приповедања, било да је у питању слика или речи”.

– Велики Хандке говори да је потпуно неважан садржај и да све потиче из форме. И то је једна врста аутизма великих људи који једноставно не желе да узрочно-последично приказују то што се из стварносног оквира извуче, па се после публици проследи. То је део оне фазе уметности која се назива модерном и постмодерном, која се заглавила у „слепој улици” из које можемо да се вратимо само посежући за великим моделима. Уметничко дело треба да испољава егзистенцијалну позицију човека, његову политичку идеју у животу и ако је могуће, у оквиру породице или друге групације, да се изрази унутрашњи садржај онога што он доживљава или прелама кроз свој развој у том артефакту – навео је Кустурица.

Он је констатовао да „без уметности нема живота зато што нас низ реалних догађаја, оно што нам се одвија пред очима, води у једну доста хаотичну ситуацију, која за резултат може имати и све оно што не желимо”.

– Пошто се обично дешава оно што не желимо или оно што не знамо, онда уметност постаје најбољи излаз на коме човек може да рефлектује сва своја осећања и да их провуче кроз књигу или филм – закључио је у Врању овогодишњи добитник књижевне награде са именом писца „Нечисте крви” и „Коштане”. Након официјалног дела књижевне вечери Емир Кустурица је готово сат времена потписивао своје књиге и разговарао с Врањанцима, који су показали завидно познавање његовог књижевног, филмског, али и музичког стваралаштва.

Снимање филма „Инжењер лаких шетњи” почиње следеће године

После девет година паузе Емир Кустурица ће поново у редитељску столицу. Пуних пет година радио је на сценарију за филм „Инжењер лаких шетњи” – руски триптих по мотивима прозе Достојевског, Гогоља и Толстоја.

– То је прича о обичном човеку Ђури из Сарајева који се пред рат прославио тако што је кад ко зажели а сам је, да оде у биоскоп, прошета или оде на фудбалску утакмицу, да му се он нађе при руци. То ми је дало идеју да би то могао бити Аљоша из романа „Идиот” Достојевског. У даљем поступку он би требало да се супротстави злу, али и да постане убица. Он ће направити пет убистава у једној ноћи. Биће одвраћен од нових злочина, добиће нови идентитет и име. Преселиће се с породицом у Сибир. Када прође пандемија короне, он на то друго име добија позив да иде у рат у Украјину – препричао је укратко за „Политику” садржај свог новог филма Емир Кустурица, чије снимање почиње наредне године, а припрема су увелико у току.