Пад камата није на видику

Европска централна банка (ЕЦБ) и овдашња централна банка – Народна банка Србије (НБС) донеле су крајем прошле недеље идентичну одлуку. Задржале су кључне камате на постојећим нивоима. Јуче и Централна банка Кине исто је тако поступила. НБС девети месец заредом није мењала референтну камату с постојећих 6,5 одсто. Све оне су на тај начин послале исту поруку: да иако инфлација оштро пада, још није време за снижавање цене новца. И да ће садашњи и будући дужници на тај моменат морати још да чекају. На неки значајнији пад и више од годину дана. Сада у нашим банкама потенцијални дужници могу да узму готовински динарски кредит по камати од просечних 13 одсто. Толико је, према статистици НБС, износила цена на ову врсту позајмица и то је најновији податак за фебруар ове године.

Камате и месечне обавезе на стамбене зајмове су и даље одлуком НБС „на леду” до краја ове године, па онај ко хоће да узме ову врсту зајма мора да рачуна да ће га он у старту коштати пет одсто годишње, а ради се о променљивој камати. Ко се пак одлучи да узме зајам за кров над главом у динарима тренутна камата на ову врсту позајмица је око 15 одсто. И извештај са европског тржишта новца показује да камате не падају.

На дан када је ЕЦБ одлучила да не мења камате тромесечни еурибор је износио 3,92 одсто, а шестомесечни 3,86 одсто. То су камате које се обрачунавају за зајмове са променљивом стопом. Када се на то дода банкарска маржа која је у просеку око три одсто, јасно је да је тренутна тржишна цена стамбених зајмова енормно висока. Готово седам одсто годишње. Зато и не чуди што забринути дужници често питају докле ће Народна банка да држи „на леду” ове зајмове.

У НБС кажу да је у овом тренутку још увек преурањено доносити било какве закључке о потреби евентуалне додатне реакције регулатора у погледу стамбених кредита. „Извесно је да досадашњи ефекти мера говоре у прилог томе да су жељени резултати постигнути, као и да је и ова регулаторна реакција НБС уследила у правом тренутку и адекватном обиму. Наставићемо да пратимо и анализирамо све ефекте мера, стање у домаћем банкарском сектору и кретања на међународном тржишту. На кретање еурибора током 2025. године директно ће утицати одлуке ЕЦБ-а у погледу основних каматних стопа.

„Циклус повећања каматних стопа ЕЦБ-а највероватније је завршен у септембру 2023. године и од тада ова банка није мењала основне каматне стопе. Њихови званичници су најавили да ће камате остати на достигнутом нивоу у дужем периоду и да њихово смањење не би требало очекивати пре средине ове године, под условом да подаци о инфлацији, економској активности и тржишту рада то дозволе. Истичу да ће тек на касно пролеће имати довољно информација на основу којих ће проценити да ли притисци на тржишту рада слабе и на основу којих ће моћи да доносе одлуке о евентуалном смањењу каматних стопа. Што се тиче очекивања тржишта, очекивања су да би ЕЦБ могла да смањи основне каматне стопе у 2024. за 75 базних поена, а у 2025. за 125 базних поена”, наводе у НБС додајући да очекују да ће се кретање стопа еурибора прилагођавати динамици промена каматних стопа ЕЦБ-а.

Другим речима, банкарски клијенти ове и следеће године неће осетити значајне финансијске ефекте од снижења каматних стопа. И новац неће бити јефтин као што је био.