Дивчибаре, туристички магнет

Ваљево – Организација догађаја, конференција и конгреса – конгресни туризам, туризам посебног интереса који се темељи на природи окружења – авантуристички туризам, као и културни туризам који обухвата манастире и културно наслеђе, представљају три сегмента на која се фокусира Програм развоја туризма града Ваљева за период од 2023. до 2030. године, о којем је недавно организована јавна расправа. Водио ју је Милош Гајић, сарадник Центра за истраживање студија туризма из Новог Сада, институције која је за ваљевску локалну самоуправу припремила стратешки документ.

По Гајићевим речима, слабе тачке ваљевског туризма су проблеми саобраћајне инфраструктуре и недостатак стручног кадра. Основна предност, додаје Гајић, јесу природне целине ваљевског краја од којих су неке добро искоришћене и стављене у туристичку функцију, а неке су и даље на нивоу потенцијала.

– Тренутно се Дивчибаре издвајају, иако можемо да дискутујемо око тога да ли то може другачије, али свакако су највећи магнет за тржиште Београда и Новог Сада, од отприлике два и по милиона потенцијалних гостију – оценио је Гајић у разговору са новинарима пре почетка јавне расправе. За туристе који долазе у Ваљево и ту одседају по правилу краће него на Дивчибарама, он је поручио да је важно дефинисати туристички производ, да они не би насумично обилазили Кулу Ненадовића, Муселимов конак, реку Градац, већ да се све то интегрише у обједињену целину и тако представи туристима.

– Предност Ваљева је културна заоставштина. Важно је да не нарушимо постојеће дестинације, попут реке Градац, која је изузетно атрактивна, прима све више излетника, али нема неки јасан модел управљања – истакао је Гајић. Он је констатовао да је могуће у наредних седам година очекивати кумулативни раст броја ноћења од 30 одсто у самом граду, нешто мање на Дивчибарама.

Јавна расправа о Програму развоја туризма града Ваљева вођена је у присуству малобројних грађана. Један од њих, проф. др Владимир Кривошејев, оценио је да „предложени документ може да представља квалитетну полазну основу за даљу детаљну, темељну разраду која би довела до стварања реалног, квалитетног и употребљивог програма развоја, али нипошто завршни документ који би био послат Скупштини града на усвајање”. У прилог тој тези Кривошејев је, поред осталог, навео да при раду на плану фокус групе нису квалитетно формиране и у њима нису учествовали представници академске заједнице, стручни и квалификовани за конкретну тематику, да је анкетирање туриста реализовано на вишеструко непримерене начине, да је при анализи актуелног стања начињено низ погрешних закључака. То је, по њему, морало да се одрази и на планирање, па је, између осталог, предвиђено „штошта што већ постоји, а изостављене су многе неопходне мере”...