Divčibare, turistički magnet

Valjevo – Organizacija događaja, konferencija i kongresa – kongresni turizam, turizam posebnog interesa koji se temelji na prirodi okruženja – avanturistički turizam, kao i kulturni turizam koji obuhvata manastire i kulturno nasleđe, predstavljaju tri segmenta na koja se fokusira Program razvoja turizma grada Valjeva za period od 2023. do 2030. godine, o kojem je nedavno organizovana javna rasprava. Vodio ju je Miloš Gajić, saradnik Centra za istraživanje studija turizma iz Novog Sada, institucije koja je za valjevsku lokalnu samoupravu pripremila strateški dokument.

Po Gajićevim rečima, slabe tačke valjevskog turizma su problemi saobraćajne infrastrukture i nedostatak stručnog kadra. Osnovna prednost, dodaje Gajić, jesu prirodne celine valjevskog kraja od kojih su neke dobro iskorišćene i stavljene u turističku funkciju, a neke su i dalje na nivou potencijala.

– Trenutno se Divčibare izdvajaju, iako možemo da diskutujemo oko toga da li to može drugačije, ali svakako su najveći magnet za tržište Beograda i Novog Sada, od otprilike dva i po miliona potencijalnih gostiju – ocenio je Gajić u razgovoru sa novinarima pre početka javne rasprave. Za turiste koji dolaze u Valjevo i tu odsedaju po pravilu kraće nego na Divčibarama, on je poručio da je važno definisati turistički proizvod, da oni ne bi nasumično obilazili Kulu Nenadovića, Muselimov konak, reku Gradac, već da se sve to integriše u objedinjenu celinu i tako predstavi turistima.

– Prednost Valjeva je kulturna zaostavština. Važno je da ne narušimo postojeće destinacije, poput reke Gradac, koja je izuzetno atraktivna, prima sve više izletnika, ali nema neki jasan model upravljanja – istakao je Gajić. On je konstatovao da je moguće u narednih sedam godina očekivati kumulativni rast broja noćenja od 30 odsto u samom gradu, nešto manje na Divčibarama.

Javna rasprava o Programu razvoja turizma grada Valjeva vođena je u prisustvu malobrojnih građana. Jedan od njih, prof. dr Vladimir Krivošejev, ocenio je da „predloženi dokument može da predstavlja kvalitetnu polaznu osnovu za dalju detaljnu, temeljnu razradu koja bi dovela do stvaranja realnog, kvalitetnog i upotrebljivog programa razvoja, ali nipošto završni dokument koji bi bio poslat Skupštini grada na usvajanje”. U prilog toj tezi Krivošejev je, pored ostalog, naveo da pri radu na planu fokus grupe nisu kvalitetno formirane i u njima nisu učestvovali predstavnici akademske zajednice, stručni i kvalifikovani za konkretnu tematiku, da je anketiranje turista realizovano na višestruko neprimerene načine, da je pri analizi aktuelnog stanja načinjeno niz pogrešnih zaključaka. To je, po njemu, moralo da se odrazi i na planiranje, pa je, između ostalog, predviđeno „štošta što već postoji, a izostavljene su mnoge neophodne mere”...