Батерије пуне БДП

Савет Европе је усвојио нову регулативу која би требало да ојача одрживо управљање батеријама. Прописи дефинишу и регулишу цео животни век батерије, од производње до рециклирања и обезбеђују да су оне безбедне, одрживе и конкурентне.

Батерије су кључне у процесу декарбонизације и достизање нулте емисије у транспорту. Такође је дефинисан пут за максимално искоришћење критичних сировина да ЕУ не би била зависна од трећих земаља. Нова правила треба да промовишу конкурентност ЕУ индустрије и обезбедити да батерије буду одрживе и доприносе „зеленој транзицији”.

Оно што се поставља као кључно питање је како ће Србија да се укључи у ове процесе и искористи свој потенцијал у имплементацији „зелене транзиције” и стварања екосистема који ће омогућити привредни и, што је још значајније, технолошки раст и развој.

Мађарска је напредовала у овим процесима и постала шампион у производњи литијумских батерија за електричне аутомобиле и самим тим једна од најповољнијих дестинација за директне инвестиције у овој области у свету. Ова земља представља добар пример правовремене реакције на промене у светској економији и прилагођавање оријентацији технолошких лидера који диктирају темпо глобалног економског развоја.

Један од најзначајнијих позитивних ефеката су образовне погодности обезбеђене кроз учешће 83.000 ученика у образовним програмима везаним за батеријске технологије и кроз преквалификацију 40.000 радника, које је реализовао Европски институт за иновације и технологије.

Компаративна предност Србије огледа се у томе што је наша земља богата рудом литијума и бората који су кључни ресурс екосистема који може комплетно да промени привреду наше земље и њен дугорочни развој заснован на иновацијама, новим технологијама, истраживању и развоју.

Батерије имају огроман потенцијал: оне су кључна технологија за постизање Париског споразума, могу створити нова радна места и значајну економску вредност, могу повећати приступ енергији и могу покретати одговоран и праведан ланац вредности.

Извештај Савета Европе описује амбициозну визију ланца вредности батерија до 2030. године, најважније полуге за остваривање позитивног утицаја батерија и скуп препорука за усмеравање развоја ланца вредности ка тој визији. Извештај позива на хитну акцију за реализацију краткорочних и дугорочних могућности у овој области. Он нема циљ да буде коначан, али представља темељ за додатну анализу и консултације како би се идентификовали даљи ризици и развиле стратегије имплементације.

Пословне и технолошке полуге смањују трошкове и утицај на животну средину.

Иновације дуж ланца вредности су потребне за побољшање стварања вредности и смањење утицаја на животну средину. Примењујући их у производњи активних материјала, других компоненти и производњи ћелија, ове полуге решавају 70 одсто укупних емисија ГХГ у производњи батерија. Следеће четири полуге су најважније: прелазак на чистију производњу батерија кроз обновљиве изворе енергије, иновирање технологије батерија, побољшање технологије примене и коришћење ланца вредности и финансија за решавање одрживог утицаја у локалним заједницама.

За постизање позитивног друштвеног и еколошког утицаја, три полуге су најважније за имплементацију ланца вредности батерија: усклађеност са међународно прихваћеним друштвеним и еколошким нормама, примена најбоље праксе и приступ електричној енергији.

Одрживо ширење ланца вредности батерија нуди многе еколошке, друштвене и економске предности. То, међутим, неће бити постигнуто без активног померања са тренутне путање развоја. Ово захтева координисане, хитне акције компанија, инвеститора и креатора политике.

Регулатива ЕУ по питању батерија је значајна и представља јасан ходограм и стандарде који су потребни како би се „зелена транзиција” имплементирала на најбољи могући начин и у интересу целокупне друштвене заједнице.

Кина ће произвести 45 посто укупне светске потражње литијумских батерија 2025. и 40 посто 2030. – већина сегмената ланца батерија већ је зрела у тој земљи. Ипак, очекује се да ће раст на глобалном нивоу бити највећи у ЕУ и Сједињеним Државама, подстакнут недавним регулаторним променама, као и општим трендом према локализацији набавних ланаца. Укупно ће бити потребно изградити најмање 120 до 150 нових фабрика батерија од сада до 2030. године на глобалном нивоу.

У складу с растућом потражњом за литијум-јонским батеријама у разним индустријама, предвиђамо да ће се приходи дуж целог ланца вредности повећати петоструко, с око 85 милијарди долара у 2022. на више од 400 милијарди долара у 2030. Активни материјали и производња ћелија могу имати највеће приходе. Рударство није једина опција за набавку материјала за батерије, будући да је и рециклирање такође опција. Иако се очекује да ће сегмент рециклирања бити релативно мали 2030. године, предвиђа се да ће порасти више од три пута у следећој деценији када ће више батерија доћи до краја века трајања.

ЕУ је донела Европски закон о критичним сировинама као део Великог зеленог индустријског плана, а амерички конгрес и сенат су уз висок ниво консензуса усвојили Инфлејшен редакшен акт, који предвиђа улагање стотине милијарди долара у зелену транзицију и посебно у набавне ланце који подразумевају производњу и рециклирање литијумских батерија и оснаживање индустрије електричних аутомобила.

У оној мери у којој Србија са једним од најзначајнијих лежишта литијума отвори врата за домаћа улагања у развој производних ланаца, потенцијалне економске користи су невероватне. Уз предвиђено глобално улагање од преко хиљаду милијарди евра у сектор е-мобилности до 2030, вертикално интегрисани ланац снабдевања батеријама нуди јединствену прилику за убрзање привредног раста Србије.

Ово треба да буде јасан подстицај и Србији да у региону Јадра што пре искористи потенцијале у области одрживог рударства, производње батерија и електричних аутомобила и искористи јединствену прилику да постане привредни, иновациони и научни хаб југоисточне Европе и носилац технолошког развоја целог региона уз поштовање највиших еколошких, социјалних и економских стандарда.

Сада када је и сама ЕУ јасно дефинисала своју стратегију и законску регулативу по питању искоришћења критичних сировина и будућих вредносних ланаца Србија има отворен ауто-пут да постане један од лидера зелене и енергетске транзиције у Европи уз озбиљан приступ и поштовање ове регулативе која дефинише највише стандарде у области заштите животне средине и интереса грађана наше земље и виталних националних интереса.

Сигуран сам да ће нова влада Србије убрзано кренути у реализацију пројеката и партнерстава које ће нам омогућити једну сасвим нову геополитичку и економску позицију на корист грађана и државе а која ће укључити и консензус свих оних друштвених чинилаца који желе политички стабилну и економски снажну Србију. Србију која је лидер промена и четврте индустријске револуције.

Председник Конгреса српско-америчког пријатељства

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa