Иде Миле са још једним другом

Фудбал је опет актуелан. Мада, фудбал је актуелан увек, овако или онако. Етаблиран као најважнија споредна ствар на свету. Ономад је фудбал у Србији актуелизован, не толико због европског првенства и бледих издања селекције у припремним утакмицама, колико због неодазивања једног голмана. Као и због одлуке једног сјајног дефанзивца, српских корена, да се одлучи да игра за Немачку селекцију.

Дакле, Миле!

Ко се сећа, а има таквих, отац Милета Свилара сјајног голмана Роме, Ратко, бејаше такође голман. Изванредан. Бранио је за Војводину па онда отишао у Белгију. Е сад, Миле мало таворио, па градио каријеру, управо у Белгији у којој је завредео позорност па и ангажман у млађим селекцијама. Онда отишао у Бенфику. У Португалији и није блистао баш, а у финалу – експлодирао – у Италији. Посред Рима! У Роми.

Донео човек одлуку да не жели да се стави селектору на располагање. И то је био више него довољан разлог да готово сви Милету оспоре патриотизам и прилепе му квалификатив тако омиљен у Срба, издајник.

А пази само, Миле?!

Има ли српскијег имена? Можда Драгиша. Али само можда.

Зато је на нивоу опскурне сатире било кад је за одвајање Црне Горе од Србије најгорљивије агитовао извесни амбасадор у ГБ по имену Драгиша. Драгиша амбасадор аутентико Монтенегро. Море бре! Дакле, Миле, није издајник и треба оставити човека на миру. Објективан био, реалан, па проценио да су му шансе да брани поред три сјајна голмана минималне. Ништа страшно. И човек се лепо поздравио с државном селекцијом. Притом се његов татко, Ратко, правда. А нема разлога. Па ето, ако ћемо поштено, Јокић се ником не правда.

Па га нико и не пита.

Милетов је другар, који је испао из репрезентативног колосека – илити са пруге, лајковачке, Павловић Александар, дефанзивац Немачког Бајерна. Од оца Србина и мајке Немице. Ето и селектор је, онако надобудан без реалног основа, али и без еуфорије, разумео да се Павловић определио за Немачку. Његов избор и тачка. Оно, истина је, синови су слабији на мајке, а овом је мајка Немица, пренело га. Рођен у Немачкој, ретко и долазио у Србију. Није свако карактер као Александар Драговић да поштује корене и да одржи реч дату деди.

Зато ми је Драговић и драг. Има карактер!

Дакле, нека Миле и ортак му Аца, дефанзивац Бајерна, иду пругом која сматрају бољом за себе. Брже пруге су и у Србији, па се и прати квалитетније и боље. И води се, прилично, рачуна о талентованим играчима који имају српске корене. Да се не би опет десило да се (про)пусти, тако тек, једна Србенда какав је Арнаутовић. Нимало лошији од Ибрахимовића. Мање екстровертан и егоцентричан једино. А по фудбалском потенцијалу и по знању макар у равни. Није Миле издајник. Србин је Миле, баш као Драговић и Арнаутовић.

Писац

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa