Ide Mile sa još jednim drugom

Fudbal je opet aktuelan. Mada, fudbal je aktuelan uvek, ovako ili onako. Etabliran kao najvažnija sporedna stvar na svetu. Onomad je fudbal u Srbiji aktuelizovan, ne toliko zbog evropskog prvenstva i bledih izdanja selekcije u pripremnim utakmicama, koliko zbog neodazivanja jednog golmana. Kao i zbog odluke jednog sjajnog defanzivca, srpskih korena, da se odluči da igra za Nemačku selekciju.

Dakle, Mile!

Ko se seća, a ima takvih, otac Mileta Svilara sjajnog golmana Rome, Ratko, bejaše takođe golman. Izvanredan. Branio je za Vojvodinu pa onda otišao u Belgiju. E sad, Mile malo tavorio, pa gradio karijeru, upravo u Belgiji u kojoj je zavredeo pozornost pa i angažman u mlađim selekcijama. Onda otišao u Benfiku. U Portugaliji i nije blistao baš, a u finalu – eksplodirao – u Italiji. Posred Rima! U Romi.

Doneo čovek odluku da ne želi da se stavi selektoru na raspolaganje. I to je bio više nego dovoljan razlog da gotovo svi Miletu ospore patriotizam i prilepe mu kvalifikativ tako omiljen u Srba, izdajnik.

A pazi samo, Mile?!

Ima li srpskijeg imena? Možda Dragiša. Ali samo možda.

Zato je na nivou opskurne satire bilo kad je za odvajanje Crne Gore od Srbije najgorljivije agitovao izvesni ambasador u GB po imenu Dragiša. Dragiša ambasador autentiko Montenegro. More bre! Dakle, Mile, nije izdajnik i treba ostaviti čoveka na miru. Objektivan bio, realan, pa procenio da su mu šanse da brani pored tri sjajna golmana minimalne. Ništa strašno. I čovek se lepo pozdravio s državnom selekcijom. Pritom se njegov tatko, Ratko, pravda. A nema razloga. Pa eto, ako ćemo pošteno, Jokić se nikom ne pravda.

Pa ga niko i ne pita.

Miletov je drugar, koji je ispao iz reprezentativnog koloseka – iliti sa pruge, lajkovačke, Pavlović Aleksandar, defanzivac Nemačkog Bajerna. Od oca Srbina i majke Nemice. Eto i selektor je, onako nadobudan bez realnog osnova, ali i bez euforije, razumeo da se Pavlović opredelio za Nemačku. Njegov izbor i tačka. Ono, istina je, sinovi su slabiji na majke, a ovom je majka Nemica, prenelo ga. Rođen u Nemačkoj, retko i dolazio u Srbiju. Nije svako karakter kao Aleksandar Dragović da poštuje korene i da održi reč datu dedi.

Zato mi je Dragović i drag. Ima karakter!

Dakle, neka Mile i ortak mu Aca, defanzivac Bajerna, idu prugom koja smatraju boljom za sebe. Brže pruge su i u Srbiji, pa se i prati kvalitetnije i bolje. I vodi se, prilično, računa o talentovanim igračima koji imaju srpske korene. Da se ne bi opet desilo da se (pro)pusti, tako tek, jedna Srbenda kakav je Arnautović. Nimalo lošiji od Ibrahimovića. Manje ekstrovertan i egocentričan jedino. A po fudbalskom potencijalu i po znanju makar u ravni. Nije Mile izdajnik. Srbin je Mile, baš kao Dragović i Arnautović.

Pisac

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista