Земља осрамоћена гласањем у Савету Европе

Од нашег дописника

Атина – „Грчка је осрамоћена гласањем њених посланика за пријем лажне државе Косово у Савет Европе. Реч је о невероватном и национално неприхватљивом гесту да од пет посланика само један гласа против”, каже у свом тексту „Њузбрејк” наводећи имена оних који су „издали” и према којима се, како се каже, могу осећати само гнев и одвратност. Истовремено, једно велико „браво” упућује се посланици из редова Сиризе Нини Касимати, која је једина била против схвативши озбиљност целог проблема и последице које може донети овакав потез Грчке.

„Ми нисмо само гласали за пријем Косова у Савет Европе, већ смо тиме иступили против православне Србије и све то после излагања Доре Бакојани, која је тврдила да је Косово испунило све неопходне услове. На тај начин омогућили смо да Косово буде на само корак до чланства у Савету Европе и надохват остварења својих циљева”, пише „Ортодоксос типос”.

На сајту „Олимпија” у наслову текста се посланицима који су гласали за поставља питање до које су мере спремни да скрнаве историју земље.

„Проњуз” упозорава да „после енергичног залагања Доре Бакојани, сестре премијера Киријакоса Мицотакиса, за пријем Косова у Савет Европе грчка влада заоштрава односе с православном државом и традиционалним пријатељем. Очигледно за Грчку не представља проблем чињеница да је реч о отцепљењу дела територије православне Србије ради стварања друге самосталне државе која у скорој будућности може да постане део велике Албаније.”

Грчку много више брине, пише „Проњуз”, да се нешто слично не деси и у Украјини, чиме би Атина заоштрила односе и с другом великом православном земљом – Русијом, с којом је такође повезује традиција. У тексту се подвлачи да Срби данас нису љути само на Дору Бакојани, већ на целу Грчку, јер „Косово за њих није само регион, то је српска територија и сваки покушај ове врсте као што је гласање, доживљавају као територијално сакаћење”. Лист закључује да „Мицотакисова влада није учинила ништа да спречи заоштравање односа са земљама истомишљеницама и пријатељима, које су историјски биле на њеној страни, те да није нимало чудно што је представница Србије у Савету Европе Дору Бакојани назвала „лицемерком која отвара Пандорину кутију не схватајући да ће и за Грчку бити великих последица”.

У коментарима на друштвеним мрежама подсећа се, како је то написао Панајотис Павла, „да већ сутра Тракија може да буде грчко Косово”. То што је Бакојанијева рекла како би, да су је питали о државности Косова, свакако била на линији званичне позиције Грчке, која не мења став кад је реч о непризнавању независности Косова, није убедило јавност у истинитост њених речи.

„Дњуз” коментарише да оваквим потезима грчка влада кроз позитиван став према приступању Косова Савету Европе у ствари покушава да балансира у корист својих сложених односа с Албанијом. Јер, хтели то или не, каже се у тексту, „Дора Бакојани је постала албанска и косовска хероина исто тако како је Алексис Ципрас својим уздржаним гласом и одмереним ставом то постао у Србији”.

Овдашњи медији преносе у целости изјаву Алексиса Ципраса, који сматра да Косово још није испунило све услове за приступање Савету Европе јер је у протекле две године било много озбиљних ситуација и провокација, али да је важно да постоји политичка воља за постизање прогреса. У сваком случају, рекао је Ципрас, Косово мора да учини још низ важних корака који су и до сада од њега захтевани кад је реч о правима, имовини и положају српског становништва.

Како је рекао, мир се не може градити само на апстрактним обавезама или једностраним лошим решењима, већ је неопходно трагати за општом дипломатском основом за решавање спорова, истовремено штитећи националне интересе, што је, нагласио је Ципрас – тежак пут.

„Елиники грамес” закључује да је Дора Бакојани косовским Албанцима донела велики поклон, а Србима ударац у леђа и уједно пита „није ли то Грчка почела да служи идејама ’велике Албаније’”. Аутор текста Рафаел Каливиотис каже да је за Дору Бакојани одговор сасвим сигурно позитиван и да је одраз спољне политике која је националне интересе гурнула у угао определивши се за служење некаквим другим интересима како би се доказала лојалност Грчке неким важним међународним играчима, за шта би бирачи требало да казне владу на наредним европским изборима.

Ипак, аутор каже да би било крајње неправедно могућност признања лажне државе Косово и даље користити на штету Срба и да се нада да ће можда до коначног гласања ситуација бити боља. Провејава нада да ће се можда до гласања у мају грчка влада уразумити како се не би догодило да после много година као део Европе и њеног проблема, Грчка постане део кризе на Балкану.