Врховно бежање од суштине проблема

Готово четири месеца је прошло откад је Милена Инић-Дрецун поднела оставку на судијску функцију у Врховном суду Србије да би заштитила професионалну и личну савест пре гласања и потписивања, како је рекла, "оног што је у директном сукобу са законом".
Да подсетимо, реч је о трећестепеном одлучивању у судском предмету Драшковић–Стамболић, у којем је на крају правоснажно осуђено неколико припадника ЈСО, међу којима су Милорад Улемек и Бранко Берчек. Реч је о томе да Милена Инић-Дрецун, као председавајући седмочланог већа, које је разматрало ове предмете по жалбама, није желела, како каже, да потпише нешто што би било кршење закона и повреда поступка.

– Било је то 28. јуна, у делу нејавне седнице нашег већа, када сам схватила да већина чланова већа неће прихватити оно што сам ја дубоко и стручно проценила као апсолутну битну повреду поступка.

Наравно, та њена одлука јесте тада узбуркала јавност, било је разних реакција, па је тако и наш лист 30. августа објавио чланак под насловом "Случај Стамболић чист као суза". У тексту се цитира Горан Чавлина, судија Врховног суда Србије и заменик председника споменутог већа, који је, коментаришући поступак судије Милене Инић-Дрецун, рекао да је случај "чист као суза".  Судија Чавлина је још изјавио да је "судија Милена Инић-Дрецун, која је председавала већу, уочи потписивања одлуке поднела захтев да буде разрешена судијске функције. Судски пословник налаже да када је председник већа спречен да потпише пресуду, као што је било у овом случају, то ради његов први заменик. Грешком је било наведено да је судија Инић-Дрецун својеручно потписала ту пресуду. То је накнадно исправљено и ту нема никаквих недоумица...".

Сада наша саговорница жели да ту неистину демантује:

– Испада тако да сам ја, према његовим речима, била "спречена" да потпишем. Спреченост значи да сам тренутно на боловању, годишњем одмору, службеном путу... Ја нисам била спречена, већ нисам желела да потпишем и због тога сам дала оставку на место председника већа и функцију судије ВСС да ми се не би потпис нашао испод те пресуде. Значи све се дешава пре гласања. Моја савест и моја оцена ми нису дозвољавале, рекла сам им, да даље наставим да обављам те две улоге. А моје колеге су "побегле" од суштине проблема. Ни пословник на који су се они позивали да ја морам да потпишем ту пресуду, у овом случају је неприменљив, јер моја оставка ставља тачку на све. После моје оставке нико нема права да било који акт потписује мојим именом.

Питамо нашу саговорницу да ли је тачно да је 21. јуна ове године добила допис председнице ВСС Виде Петровић-Шкеро која тражи да у ова два поступка "поступи хитно". Не добијамо конкретан одговор. А на наше питање да ли је она остала усамљена у већу, једина против да се таква једна "недорађена пресуда усвоји", одговара да не жели и не сме о томе да говори, јер је на то обавезује чување професионалне тајне.

Кад се политика умеша у правосуђе, кад се пресуђује ван суднице, онда је све могуће.

– Подвлачим, ја сам само професионалац и не желим од тога да одступим. И не желим да се било ко игра мојим именом. После моје оставке нико нема право да било који акт потписује мојим именом.