О занемареним карциномима треба чешће говорити

Постоје бројне болести које су потпуно занемарене у друштву, а од којих болује велики број пацијената који немају своја удружења, због чега они све теже долазе до потребних терапија које су им од животне важности.

Саво Пилиповић, председник Удружења пацијената Србије, каже да када су оснивали ово Удружење, знали су да постоје неке тешке болести које немају удружења пацијената која се баве њима.

-Прошле године смо први пут организовали конференцију за новинаре на којој смо о томе говорили, а 23. априла ћемо поново имати прилику да помогнемо људима који болују од веома тешких, потенцијално смртоносних болести, а чији се глас не чује. У сарадњи са нашим лекарима и индустријом, покушаћемо да укажемо на то да је и тим пацијентима потребна адекватна терапија. Наше друштво је у претходном периоду много учинило да пацијенти добију иновативну терапију, на чему смо посебно захвални професорки др Сањи Радојевић Шкодрић, директорки Решубличког фонда за здравствено осигурање, али је и даље дуг пут пред нама. Ове године др Сузана Матковић, др Борислава Николин и др Зоран Џамић говориће о раку мокраћне бешике, туморима главе и врата, карциному бубрежних ћелија и раку простате – нагласио је Пилиповић.

Више од 2.500 хиљаде људи оболи сваке године у нашој земљи од рака мокраћне бешике, док за више од 1.000 њих ова болест има фаталан исход.

Тумори главе и врата јављају се већином у старосној доби од 50 до 70 година. Најчешће се јављају рак усне шупљине и ждрела, затим рак гркљана, усана, коже поглавине и лица, синуса, епифаринкса, пљувачних жлезда, штитасте жлезде… Симптоми и знаци тумора главе и врата су разноврсни. Пацијенти треба да обрате пажњу на промену боје гласа, посебно на дуготрајну промуклост, отежано и болно гутање, осећај страног тела у ждрелу, запушеност једне стране носа, уњкав говор, крварење из носа, запушеност уха, ослабљен слух, двослике, парализу кранијалних нерава, најчешће фацијалиса, појаву безболног чвора на врату и штитастој жлезди, појаву ранице на кожи, усни, језику, усној дупљи, безболно повећање крајника... Имунотерапија игра важну улогу у лечењу тумора главе и врата, тако што активира болесников имунолошки систем да циљано напада туморске ћелије.

Карцином бубрежних ћелија представља најчешћи малигнитет бубрега и годишње се у Србији открије код око 800 болесника. Смртност је већа него код других уролошких малигнитет.

Фактори ризика за настанак рака простате су на првом месту генетска предиспозиција, старија животна доб и етничка припадност. Мушкарци који у ближој породици имају случајеве рака простате (отац, деда, прадеда) треба од 45. године да крену на редовне уролошке прегледе. Уколико болест није присутна у породици, довољно је од 50. године једном годишње урадити ПСА тест из крви (простата специфични антиген) и отићи на преглед код уролога. Најчешћи симптоми су учестало мокрење, немогућност задржавања млаза, ноћно мокрење, као и крв у мокраћи.

Редовни уролошки прегледи, рана дијагноза, правовремено и адекватно лечење кључни су у лечењу рака простате.