Сусрет угоститеља као празник

У ресторану „Београдска панорама” који краси врх хотела „Палас”, јуче је организован скуп београдских угоститеља уприличен како би се наставило дружење прекинуто 2019. године због пандемије која је и њих, и њихове госте умало сатрла. Радост новог сусрета обојила је туга због колега који су их у међувремену напустили, а пре свих Петар Кнежевић, дугогодишњи професор, аутор култне књиге-хронике о савременицима посвећеној многим угоститељима који су обележили век за нама. Споменули су и остале, па окренули на своје.

Први се огласио Јеремија Лазаревић, врхунски београдски угоститељ и члан Иницијативног одбора скупа, за њим Петар Лукућ, протојереј ставрофор из Саборне цркве у комшилуку, затим Душан Комленац, помоћник директора Угоститељско – туристичке школе основане 1938, којој је „Палас” већ деценијама радионица практичне наставе.

Еснафска слава

Ћерки Петра Кнежевића уручене су две песме у прикладном раму које му је посветио Јеремија Лазаревић, сигурно једини кафеџија члан Удружења књижвника Срније. Али није било превише „говоранције”, осим када су прихватили предлог Петра Лукића, да за еснафску славу узму Светог Аврама који се слави 14. фебруара као и Свети Трифун. Школа одувек слави Светог Саву, а први чланови удружења били су махом некадашњи скојевци, па их то није превише занимало. Или јесте, али ко је био довољно луд да тако нешто предложи?!

По Јеремијиним речима, за њега је сваки овакав сусрет празник, а ако прихвате предлог да се устроји и угоститељска слава, биће то прилика за још једно „црвено слово” у календару.

Нема довољно простора за приче које су могле да се чују за столом, али су новинаре „Политике” сместили за почасну трпезу, исказујући на тај начин поштовање према најугледнијим новинама са наших простора.

Гост је увек у праву

Нелагоду је неупућенима изазвао персонал, девојчице и дечаци који су их услуживали, као и они са куварског смера који су припремили разноврсне ђаконије на којима би и некад „најдражи гост свих наших кафана” позавидео. Нажалост, нисмо их кушали, али смо бар дознали да им је такав „протокол” и радним данима, па не чуди што се под њиховим кровом окупљала спортска и дипломатска елита негдашње Југославије, а о разноразним прославама не би требало трошити речи.

Диван сусрет. Што рече Јеремија – штета што није чешће.