Susret ugostitelja kao praznik

U restoranu „Beogradska panorama” koji krasi vrh hotela „Palas”, juče je organizovan skup beogradskih ugostitelja upriličen kako bi se nastavilo druženje prekinuto 2019. godine zbog pandemije koja je i njih, i njihove goste umalo satrla. Radost novog susreta obojila je tuga zbog kolega koji su ih u međuvremenu napustili, a pre svih Petar Knežević, dugogodišnji profesor, autor kultne knjige-hronike o savremenicima posvećenoj mnogim ugostiteljima koji su obeležili vek za nama. Spomenuli su i ostale, pa okrenuli na svoje.

Prvi se oglasio Jeremija Lazarević, vrhunski beogradski ugostitelj i član Inicijativnog odbora skupa, za njim Petar Lukuć, protojerej stavrofor iz Saborne crkve u komšiluku, zatim Dušan Komlenac, pomoćnik direktora Ugostiteljsko – turističke škole osnovane 1938, kojoj je „Palas” već decenijama radionica praktične nastave.

Esnafska slava

Ćerki Petra Kneževića uručene su dve pesme u prikladnom ramu koje mu je posvetio Jeremija Lazarević, sigurno jedini kafedžija član Udruženja knjižvnika Srnije. Ali nije bilo previše „govorancije”, osim kada su prihvatili predlog Petra Lukića, da za esnafsku slavu uzmu Svetog Avrama koji se slavi 14. februara kao i Sveti Trifun. Škola oduvek slavi Svetog Savu, a prvi članovi udruženja bili su mahom nekadašnji skojevci, pa ih to nije previše zanimalo. Ili jeste, ali ko je bio dovoljno lud da tako nešto predloži?!

Po Jeremijinim rečima, za njega je svaki ovakav susret praznik, a ako prihvate predlog da se ustroji i ugostiteljska slava, biće to prilika za još jedno „crveno slovo” u kalendaru.

Nema dovoljno prostora za priče koje su mogle da se čuju za stolom, ali su novinare „Politike” smestili za počasnu trpezu, iskazujući na taj način poštovanje prema najuglednijim novinama sa naših prostora.

Gost je uvek u pravu

Nelagodu je neupućenima izazvao personal, devojčice i dečaci koji su ih usluživali, kao i oni sa kuvarskog smera koji su pripremili raznovrsne đakonije na kojima bi i nekad „najdraži gost svih naših kafana” pozavideo. Nažalost, nismo ih kušali, ali smo bar doznali da im je takav „protokol” i radnim danima, pa ne čudi što se pod njihovim krovom okupljala sportska i diplomatska elita negdašnje Jugoslavije, a o raznoraznim proslavama ne bi trebalo trošiti reči.

Divan susret. Što reče Jeremija – šteta što nije češće.